MANASTIR LEPAVINA - SRPSKA PRAVOSLAVNA CRKVA

Лепосавић – На брду Градац, у селу Улије изнад вароши Лепосавић, налази се манастир Света Петка, први женски манастир који је оживео након рата и доласка војних и цивилних снага у покрајину. До њега се може стићи у свако доба дана и ноћи са једне од три стране из Лепосавића.

Макадамским путем, у смирај дана, стижемо пред манастир, пред новосаграђене конаке у византијском стилу на 560 метара надморске висине. Пуца поглед на врхове Копаоника, на засеоке подно Рогозне. Лепо уређено двориште поплочано, под самим брдом где се налази и црква свете Петке.

Чудотворна икона из Црне Реке

Не постоје прецизни, писани подаци о настанку цркве која је доскора била парохијска црква општине Лепосавић. Претпоставља се да темељи датирају из средњег века, а посвећена је распећу Христовом, у народу познатом као Велики петак. У време епископовања, прича игуманија манастира мати Злата, тадашњег епископа рашко-призренске епархије, патријарха Павла црква је благословена да празнује свету Петку Параскеву. Обновљена је и сазидана 1935. године на темељима старе цркве а унутрашње мере су седам метара са нешто више од три метра. На јужном зиду су очуване три а на северном два реда камених тесаника. Сачуван је и зид апсиде у висини од нешто више од пола метра до метар и по, а у време Другог светског рата на црквишту су Немци и Руси белогардејци начинили бункер како би осматрали пругу и насеље.

Пријатна и смирена игуманија манастира, мати Злата, своје монашке дане у Улијама, у манастиру свете Петке, започела је с краја лањске године где је дошла из манастира Грачаница у којем се и замонашила пре нешто више од седам година.

– Идеја о оживљавању сестринства потекла је од архијереја – првојерарха епархије рашко-призренске господина Артемија. Изградња конака је почела на Покров Пресвете Богородице, 14. октобра 2005. године, а манастир је усељен на Свету Параскеву Иконијску прошле године доласком сестринства. Мало нас је овде, али верујем у Бога, стећи ће се услови за нормалан монашки живот. Треба да се опреме монашке просторије, ћелије, иконописачке радионице, кројачке, стоматолошка ординација – прича мати Злата која је, како каже, с вером у Бога и уз помоћ људи добре воље успела да овај манастир заживи и да прими вернике и све људе који овамо долазе да у цркви нађу мир и да се помоле чудотворним моћима иконе свете Петке коју су монаси из Црне реке даривали сестринству.

Прича игуманија да чудотворна икона потиче из Грчке, са места где је потекла лековита вода а захваљујући Покрајинском заводу за заштиту споменика рестаурирана је и освежена.

– Имамо помоћ државе, Републичког министарства вера, Координационог центра и свих а помогли су сви они којима сам се обратила. Нештедимице манастир помажу факултети Приштинског универзитета и Виша школа у Лепосавићу, фирме из општине Лепосавић, грађани, а јављају нам се и људи из Србије како би помогли да сестринство манастира буде бројније. Воду су нам, на овој висини, довели запослени из Јавног комуналног предузећа „23. новембар” из Лепосавића јер смо више од два месеца били без воде. Захваљујући комшилуку у по дана и ноћи балонима смо доносили воду, а и сада нам прве комшије нуде земљиште за пластеник. Пре неки дан завршене су и две чесме, дар људи запослених у општинској управи. Ипак овде још много шта фали. Манастирски конак је, споља гледано, завршен, функционалан је, али треба још доста пара да се он опреми. У плану је да почне да ради и стоматолошка ординација, а имамо обећање Координационог центра да ће нам опремити ординацију и допремити стоматолошки материјал, казује игуманија манастира, иначе дипломирани стоматолог.

Врата ординације, напомиње, биће отворена за све.

Док палимо свеће у дворишту манастира не отимамо се утиску да у манастирској цркви нема икона, црквених сасуда... Долази овде народ на богослужење а сваке суботе на свету литургију. Свакодневно се овде чују манастирска звона – на јутарњем и вечерњем богослужењу.

Храна за шарпланинца Ернија

Ових дана обећана је и изградња зида око манастирског комплекса окруженог са једне стране боровом шумом. Манастир нема своје имање а у дворишту је једино шарпланинац Ерни, штене од пет и по месеци. Кажу да немају новца, бар за сада, да набаве бар још једног пса јер много треба и за издржавање овог. Али, храни га, каже мати Злата, народ. Највише хране доноси му један приватник из Лепосавића. Захвална је игуманија житељима Лепосавића који, како каже, даривају манастир. Не заборавља да помене да је све ово „нешто ново за људе на чијем се подручју први пут укоренио монашки живот. Много ће народа бити данас, на Велики петак, када је и сабор за локално становништво, и на малу Свету Петку 8. августа, али и 27. октобра окупља се народ из лепосавићке парохије овде.

Већ смо дубоко загазили у ноћ док напуштамо манастир. Онако, у мраку, разазнајемо тек засађене шимшире и сијаличне стубове на којима пише да је на манастирском простору забрањено пушење. Испраћа нас мати Злата уз благослов да опет дођемо а уз њу је верни шарпланинац Ерни.
Успут још чујемо да сестринство манастира има велику помоћ братства из Црне реке и из манастира Бањска. До њих одлазе „ладом нивом”, поклоном Координационог центра, аутом који је неопходан како би се стигло и до самог манастира. Велику помоћ имала је игуманија и од својих родитеља, а ових дана у посети малобројном сестринству је и игуманијина мајка.

Komentari: