MANASTIR LEPAVINA - SRPSKA PRAVOSLAVNA CRKVA

Mitropolit Kiril je za vreme patrijarha Aleksija bio zadužen za vođenje spoljnih poslova crkve, ali je imao i veliki ugled u Rusiji. Njegove reči su uglavnom doživljavane kao zvanični stav crkve.

Specijalno za „Politiku“

U sredu, dan posle sahrane patrijarha Aleksija Drugog, počeće zvanično pripreme za izbor njegovog naslednika. Svi jerarsi Ruske pravoslavne crkve okupiće se na zasedanju Svetog sinoda i doneti odluku o datumu izbora novog patrijarha. U roku od najviše pola godine održaće se Arhijerejski sabor na kome će biti predloženi kandidati za mesto crkvenog poglavara kao i broj delegata koji će ga izabrati. Odmah potom biće organizovan sabor na kome će se glasati.

Iako rukovodstvo Ruske crkve zvanično još ne komentariše ko bi mogao naslediti pokojnog patrijarha, i mada teoretski na to mesto može doći bilo koji od vladika koji imaju više od 40 godina, bogoslovsko obrazovanje i autoritet među arhijerejima i u svetu, u javnosti se veruje da će to biti upravo sadašnji, svetovnim jezikom rečeno, „vršilac dužnosti”, mitropolit smolenski i kalinjingradski Kiril. U prilog tome govori i činjenica da je do sada, osim u slučaju upravo patrijarha Aleksija, na mesto umrlog poglavara crkve dolazio onaj ko je prvih dana bio izabran za privremenog rukovodioca. Konkurencija će mu biti mitropoliti kaluški i borovski Kliment, kruticki i kolomenski Juvenalij, minski i slucki – Filaret.

Mitropolit Kiril je za vreme patrijarha Aleksija bio zadužen za vođenje spoljnih poslova crkve, ali je imao i veliki ugled u Rusiji. Pojavljivao se u javnosti vrlo često i njegove reči su uglavnom doživljavane kao zvanični stav crkve. Imao je posebno važnu ulogu u ostvarivanju jednog od najvećih dostignuća crkve – sjedinjenju Ruske crkve u zemlji i one u inostranstvu. Zaslužan je i za prevazilaženje konflikata na postsovjetskom prostranstvu, a njegova je zasluga i to što je za vreme proslave 1020. godišnjice krštenja Rusije ometena namera ukrajinskog predsednika Juščenka da uz pomoć konstantinopoljskog patrijarha Vartolomeja proglasi nezavisnost Ukrajinske pravoslavne crkve.

Mitropolit Kiril

Mitropolit KirilKiril se smatra najmoćnijom političkom figurom u RPC, vrlo je komunikativan, pobornik je posebnog modela odnosa crkve i države koji je uspostavio Aleksije Drugi i nazvao ga crkvenoslovenskom rečju „sorabotničestvo”. Takva saradnja podrazumevala je tesnu vezu države sa crkvom, uz obrazloženje da je „crkva odvojena od države, ali ne od društva”. Pokojni patrijarh govorio je da crkva nikad nije imala takvu slobodu kakvu je stekla u postsovjetskom periodu.

Jedinstvo Rusije postalo je moguće, između ostalog, i zato što je crkva podržala državu, a država crkvu u najvažnijim odlukama. Upravo takav patrijarh, tvrde politički analitičari, potreban je crkvi u trenutku kad predstoji rešavanje komplikovanih odnosa unutar pravoslavne crkve – pojavljivanje novih crkava u Estoniji i Ukrajini, regulisanje odnosa sa crkvom u inostranstvu, rešavanje spora oko liderstva između Moskve i Konstantinopolja koji je prilično zaoštren nakon što je Vartolomej priznao Estonsku pravoslavnu crkvu. Ruska crkva zamera Vartolomeju da želi da igra ulogu pape u pravoslavnom svetu, dok je njegova uloga, prema pravoslavnim kanonima, da bude „prvi po časti, ali ne i po vlasti”.

Kiril bi mogao da doprinese i uspostavljanju dobrih odnosa sa Katoličkom crkvom. Iako se patrijarh moskovski i papa rimski nikad nisu sreli, evidentno je da je bilo započeto zbližavanje. U svemu tome on je već učestvovao, pa bi na novom položaju samo nastavio započeto.
Ali upravo te njegove osobine izazivaju otpor među konzervativnim sveštenicima, kojih nije malo. Primer je i nedavni skandal sa episkopom Čukotke Diomidom koji je raščinjen pošto je optuživao rukovodstvo crkve za preterano zbližavanje s državom i za preteranu bliskost sa drugim konfesijama. Konzervativno krilo je ojačano nakon zbližavanja s Ruskom crkvom u inostranstvu koja se i očuvala zahvaljujući konzervativizmu i sklona je izolaciji. Ukoliko bi ta struja pobedila, na čelo RPC došao bi mitropolit Kliment, upravnik poslova Moskovske patrijaršije, koji takođe ima veliki ugled i koji je baveći se crkvenim poslovima bio veoma blizak sa pokojnim patrijarhom Aleksijem.

U crkvenim krugovima govori se i o mogućnosti da, ukoliko borba između dva kandidata bude veoma oštra, bude usvojeno kompromisno rešenje – mitropolit Filaret ili Juvenalij.
Izbor patrijarha predstavljaće zapravo izbor između dve crkvene ideologije – relativno liberalne koja će nastaviti kontakte i dobre odnose sa vlašću i sa drugim konfesijama – i konzervativne, usmerene na crkvenu izolaciju. Koja će od njih pobediti, možda ukazuje i činjenica da je za „mestobljustitelja” (vršilac dužnosti patrijarha) izabran Kiril, iako tradicija nalaže da na to mesto dođe najstariji episkop ili mitropolit kruticki i kolomenski. Mitropolitu Kirilu je 62 godine, a četvorica stalnih članova Sinoda su starija od njega.

Ljubinka Milinčić
______________________________________

Država pomaže crkvi

Predsednik Rusije Dmitrij Medvedev izdao je ukaz kojim se od vlade RF traži da pomogne Moskovskoj patrijaršiji u organizaciji sahrane patrijarha moskovskog i cele Rusije Aleksija Drugog. Televizijama koje su u vlasništvu države preporučeno je da obezbede praćenje sahrane. Očekuje se da sahrani prisustvuju predsednik i premijer Rusije.

Moskva, 8. decembra
Preuzeto se:
http://www.politika.rs/rubrike/Svet/Kiril-na-chelu-RPC.sr.html

Komentari: