KAKO BRZE DO INFORMACIJA
Интернет енциклопедија
„Википедија” представља најпосећенију слободну, бесплатну „галерију знања” коју годишње користе милиони „нет фанова” широм света
У времену брзе комуникације, експрес информација, „инстант” живота, „фаст-фуд” знања и „чет” пријатељства, интернет стил живота постаје део свакодневице. „Папирнати” речници, енциклопедије, уџбеници остају да чаме у прашњавим полицама, а њихови клонови „шетају” по планетарној орбити, из дана у дан доживљавајући трансформацију и добијајући нове облике и садржаје. Могућности су бесконачне, а информације доступне у сваком тренутку, чак и на најудаљенијим тачкама меридијана. Интернет знатижељници и интелектуалци нове генерације, који добро баратају мегабајтовима, разноразним портовима, драјверима, линковима и осталим технолошким појмовима, последњих година своје видике шире уз помоћ интернет енциклопедије „Википедије” (Wikipedia). Реч је о, данас, највећој светској енциклопедији коју годишње посете милиони „нет фанова” широм света. Она представља слободну, односно бесплатну, „галерију” знања, а налази се на адреси http://www.wikipedia.org .
У складу са филозофијом данашњице, назив „Википедија” потиче од речи „вики, вики” што на хавајском значи брзо јер свакa страница ове електронске енциклопедије може да се одмах промени, допише, допуни или избрише. „Википедија” се објављује под GNU Free Documentation Licence – Гну лиценца за слободну документацију, што практично значи да сваки корисник може, без икаквог страха, додавати, мењати и наравно користити већ постојећи садржај, и то без икакве новчане надокнаде.
Прва „Википедија” настала је 15. јануара 2001. године на енглеском језику, а њен оснивач је интернет предузетник Џимбо Велс. За само неколико година рада „Википедија” је постала највећа светска енциклопедија која се најчешће листа. Мото њених идејних твораца је „Замисли свет у којем свака особа има слободан приступ целокупном људском знању. То је оно што ми радимо.”
О актуелности ове „виртуелне” енциклопедије говори податак да „Википедија” данас има 3.100.000 чланака, од тога скоро милион на енглеском језику и више од 775.000 регистрованих сарадника. Данас постоје издања „Википедије” на 212 језика, између осталих, и на српском језику.
Непрофитна и невладина организација „Википедија СЦГ” води рачуна о „Википедијиним” пројектима на територији Србије и Црне Горе, али не полаже никаква права на њихов садржај. Домаћа електронска књига знања постоји од 2003. године и све већи број младих у земљи посећује овај сајт. Млади заговорници нових идеја Никола Смоленски и Јована Милићевић из „Википедије СЦГ”, која је пети огранак „Википедије” у свету, за „Политику” објашњавају да су пре појаве „Википедије”, виртуелне енциклопедије могли да пишу само магистри и доктори наука, значи врхунски стручњаци. Међутим, овакав начин рада није био ефикасан. Појмови који би се нашли у тој интернет енциклопедији пролазили би кроз ригорозну контролу због чега је учинак био мали. О томе сведочи податак да је за три године рада енциклопедија успела да прикупи свега 24 чланка. Духовни отац „Википедије” Џимбо Велс сматрао је да би проток информација требало да буде много бржи и да свако ко има иоле знања о неком појму, може то и да слободно изнесе у електронској форми.
Према казивању Николе Смоленског, сваки корисник „Википедије” може да погледа све промене на једној страни, односно да прочита првобитан текст о одређеном појму, као и све унете исправке, допуне или избрисани део текста. Постоје администратори који редовно ажурирају сајт и контролишу све интервенције на тексту. Важно је напоменути, сматра наш саговорник, да су информације и на српској верзији „Википедије” бесплатне и доступне сваком кориснику. Наравно, категоричан је Смоленски, постоје одређени системи заштите који штите енциклопедију од дрских и безобзирних посетилаца.
– Корисници ове енциклопедије су једино дужни да наведу „Википедију” као извор информација. Текст који је заштићен ауторским правима не сме се стављати у ову енциклопедију без претходне сагласности аутора. Предност виртуелне енциклопедије у односу на оне класичне папирне јесте у томе што је ажурност података већа, истиче Смоленски, додавши да је управо та брзина пресудила да „Википедија” буде један од најпосећенијих сајтова у свету.
Јована Милићевић објашњава да се на српској „Википедији” налази велики број појмова из различитих области, али да су ипак, најзаступљенији чланци из историје и филологије. У „Википедији” се зато, бар за сада док неко не допише, не може наћи много информација из пољопривредне науке. Такође, на „Википедији” се могу прочитати и текстови из области популарне културе и субкултуре.
У оквиру „Википедије” постоје и други пројекти попут – „Викиречника”, „Викикњиге”, „Викиврсте”, „Викиизвора”, „Википедијине оставе”, „Мета викија”, „Викивести” и др.
Дом омладине Београда једини је покровитељ ове организације око које се окупљају млади ентузијасти. Рад на „Википедији” се искључиво одвија на добровољној бази. Волонтери се сваке недеље окупљају у Дому омладине од 15 до 20 часова и сваки грађанин је добродошао са подстицајним сугестијама.
Српска „Википедија” се за сада може читати само на ћирилици, а ускоро ће се наћи и на латиници, као и на ијекавици. На овом сајту се налазе и други корисни линкови, а Милићевићева подсећа да су сви појмови писани са неутралне тачке гледишта.
Потписник ових редова се уверио да се „Википедија” једноставно претражује и користи. Ако неко не барата баш најбоље интернетом, администратори су се досетили и корисницима понудили помоћ са упутствима за навигацију.
„Википедија” увек има свеже информације због чега је и тако популарна у свету, али и код нас, сложили су се Никола Смоленски и Јована Милићевић.
Исидора Масниковић
preuzeto sa http://www.politika.co.yu/cyr/tekst.asp-t=27498&r=70.htm
| | |
Postao 03/14 u 04:51 AM
|
Komentari:
Post poslije: PRAVOSLAVNI MISIONARI OSVAJAJU INTERNET
Post prije: RAZGOVOR SA VLADIKOM