IGUMAN KOJI JE POSTAO KTITOR
Monah koji je zaboravio ime. SagradivÅ¡i od svojih para crkvu i manastirski konak, otac Nikolaj nije stao: sad zida prvu srpsku manastirsku bolnicu. OTAC NIKOLAJ U CRKVI SVETOSPASOVSKOG MANASTIRA Svetospasovski manastir kod BatoÄ?ine nije teÅ¡ko naći, jer putokazi vode pravo do kapije manastirskog imanja.
Ali Ä?oveka sliÄ?nog ktitoru ove nove srpske svetinje, igumanu svetospasovskom Nikolaju (Stojanoviću), nije lako naći, naroÄ?ito u sadaÅ¡njem vremenu. Ne samo zato Å¡to su zadužbinari crkava i manastira mahom na “onome svetu”, nego pre svega Å¡to je malo kaluÄ‘era koji su podigli svetinju kojoj su nastojatelji.
Otac Nikolaj ne samo da je od svog novca podigao crkvu Svetog Spasa u selu Dobra Vodica kod BatoÄ?ine, nego i manastirski konak, iskopao bunar, sagradio trpezariju sa 150 mesta, ogradio Å¡est hektara manastirskog imanja – koje je nekad pripadalo njemu, a sad u tapijama piÅ¡e da je crkveno vlasniÅ¡tvo, nego je, opet sam sebi, dao novo zaduženje: poÄ?eo je da gradi prvu srpsku manastirsku bolnicu.
U Srbiji manastirskih bolnica nema već vekovima, možda Ä?ak i od vremena Svetog Save, ali će ova u manastiru Svetog Spasa kod BatoÄ?ine – za koju je polovinom proÅ¡log meseca, bez sveÄ?anosti i pozdravnih beseda, udaren kamen-temeljac – do kraja godine biti “stavljena pod krov”.
OÄ?evinu poklonio manastiru
Da bi ostvario svoju želju, monah Nikolaj je prodao rodnu kuću u Dobroj Vodici. Od tih para, isto kao Å¡to je oÄ?evinu pretvorio u manastirsko imanje, biće sagraÄ‘ena bolnica. Za koga? “Za sve kojima bude bila potrebna: ostarele monahe, stare koje nema ko da neguje, bolesne bez sredstava za leÄ?enje i krova nad glavom..”., kaže, dodajući da u konaku već živi jedna starica kojoj je manastir zamenio i dom i porodicu.
Govoreći o tome kako je zamislio buduću bolnicu, ili o nameri da se u manastirskom konaku jednom otvori letnja škola crkvene umetnosti, živopisa i pojanja (jer u potkrovlju, iznad petnaestak već opremljenih soba, ima mesta makar za još 50 kreveta), ili o ribnjaku koji bi želeo da napravi u koritu obližnjeg seoskog potoka, otac Nikolaj odgovara na tek poneko pitanje o sebi.
Kaže, na primer, da je u Hilandar otiÅ¡ao sa 27 godina, uprkos protivljenju svojih roditelja kojima je bio jedino dete i Ä?iji ga argumenti ("da se, ako se on zamonaÅ¡i, njihovo ognjiÅ¡te gasi") nisu spreÄ?ili da bez pozdrava ode na Svetu Goru. Prst Božje promisli, priznaje, vidi i u Ä?injenici da ga je u Hilandaru zamonaÅ¡io gotovo legendarni starac Nikanor, “i to 63 godine poÅ¡to je oca Nikanora, isto u Hilandaru, zamonaÅ¡io arhimandrit Rafailo, moj pradeda koji je na Svetu Goru otiÅ¡ao 1912. godine, a 1933. se vratio u Jovanje u ŽiÄ?koj eparhiji”, kaže.
Iako bi o starcu Nikanoru, koji mu je izabrao i monaÅ¡ko ime Nikolaj rukovodeći se, valjda, krsnom slavom Stojanovića – Nikoljdanom, iguman dobrovodiÄ?ki Nikolaj verovatno mogao danima da priÄ?a, on tek Å¡turo zadovoljava radoznalost manastirskih gostiju koji bi da znaju detalje o, recimo, poseti Slobodana MiloÅ¡evića Hilandaru. Kaže: “Å ta sad raspredati o bivÅ¡ima, iako nije bilo baÅ¡ onako kako su neki oÄ?evici priÄ?ali i pisali”, ne odbijajući da govori o svojih 15 hilandarskih godina, o posluÅ¡anjima koja je imao u manastiru. “Bio sam i kuvar, i joÅ¡ mnogo Å¡ta, jedino Å¡to nisam bio iguman”, priÄ?a, dodajući da je sam spremao hranu “i kad je KoÅ¡tunica bio u Hilandaru, a tada je na manastirskoj slavi bilo 700 gostiju”.
Ima i pitanja na koja otac Nikolaj svetospasovski odgovara sasvim neoÄ?ekivano. Na pitanje kako se zvao pre nego Å¡to se zamonaÅ¡io, uz osmeh kaže: “Ne znam, zaboravio sam”, a na pitanje zaÅ¡to je napustio Hilandar, odgovara: “Nisam ni znao da sam doÅ¡ao da ostanem ovde”. Jer, priÄ?a, pre godinu dana je doputovao u svoje rodno selo sa Svete Gore da bi prisustvovao sveÄ?anom osvećenju manastira Svetog Spasa koji je sagradio kao ktitor. Vladika zvorniÄ?ko- tuzlanski Vasilije, tadaÅ¡nji administrator eparhije Å¡umadijske, postavio ga je odmah po sveÄ?anosti za igumana, smatrajući da će se ktitor najbolje starati o svojoj zadužbini. Kako se vladiÄ?anska reÄ? ne poriÄ?e, otac Nikolaj je ostao, iako to nije ni slutio, u Srbiji, ne ponevÅ¡i iz Hilandara Ä?ak ni ono malo stvari Å¡to ih je imao u svojoj hilandarskoj keliji.
Iguman još bez bratstva
Iako naznaÄ?en kao muÅ¡ki, u manastiru Svetog Spasa u Dobroj Vodici joÅ¡ nema manastirske bratije. Iguman i posle godinu dana živi sam, verujući da će se, kad za to doÄ‘e pravi Ä?as, i ovde naseliti i umnožiti bratstvo. O nemilim iskustvima – kad su navodni iskuÅ¡enici krali novac koji je kao prilog crkvi ostavljao narod koji svraća u svetinju, a posetilaca iz Kragujevca, Svilajnca, RaÄ?e, Smedereva, Beograda i sa raznih strana ima i radnim danom i praznikom – otac Nikolaj neće ni da priÄ?a.
Ne želi, takoÄ‘e, ni da kaže koliko je novca dao za izgradnju crkve posvećene Vaznesenju Hristovom, dvospratnog konaka, fijale za bogojavljensku vodicu, kopanje bunara, zidanje pastirske kuće i ekonomskih zgrada na drugom kraju manastirskog imanja, kao i koliko će stajati kompletna izgradnja prve srpske manastirske bolnice, Ä?iji će patron, kaže, biti Sveti Sava. Radije priÄ?a o nepisanom pravilu da svako ko svrati u manastir obavezno mora da bude poslužen kafom, vodom i kockom Å¡ećera, da niko od posetilaca ne sme da ode gladan, ni bukvalno, ni u duhovnom smislu.
Na pitanje od Ä?ega se izdržava Svetospasovski manastir, iguman odgovara “od radionice voÅ¡tanih sveća, od poljoprivrede i od priloga”, dodajući da “od stotinu kuća, koliko ih ima u Dobroj Vodici, na prste jedne ruke, i to sa ostatkom, mogu da se nabroje oni koji pomažu manastir”.
“Kad bi se Ä?ekalo na DobrovodiÄ?ane, za mesec dana ovde ne bi svratilo ni 10 ljudi”, precizan je, ali i vrlo tužan kad spomene da su mu meÅ¡tani rodnog sela “do sada otrovali Ä?etiri kera: Å¡naucera, vuÄ?jaka, ameriÄ?kog pit bula i maÄ‘arskog pulija”. Sad ima dva Å¡arplaninca i tri meÅ¡anca, od kojih samo jedan nije nepoverljiv prema posetiocima.
Ni posloviÄ?ni srpski inat, ni komÅ¡ijska zloba, nisu od igumana Nikolaja napravile negostoljubivog domaćina. “Ko želi da doÄ‘e, dobrodoÅ¡ao je i neka ostane koliko može”.
Mirjana Kuburović
Foto: Z. Anastasijević
| | |
Postao 01/02 u 04:42 PM
|
Komentari:
Post poslije: Ana BRENER...
Post prije: MINISTARSTVO VERA ANALIZIRA REZULTATE POSLEDNJEG POPISA, SRBIJA DRŽAVA VERNIKA