MANASTIR LEPAVINA - SRPSKA PRAVOSLAVNA CRKVA

Odmah smo otišli i zatražili blagoslov našeg starešine, protojereja-stavrofora oca Miljka Korićanina. Naš otac đakon Igor koji je u to vreme bio kod njega odmah se prijavio da bi išao sa suprugom. Imali smo malu dilemu hoćemo li uspeti da za kratko vreme (dve nedelje) napunimo autobus. Ali, naša Crkva okuplja brojni verujući narod i čim smo na oglasnoj tabli istakli obaveštenje u roku od pet-šest dana već je spisak bio popunjen. Ljudi su se i dalje javljali, mnogi su molili da se stave na spisak – „pa ako neko odustane“. Jedna sestra u Hristu čak je došla uveče pred polazak nadajući se da je neko odustao (što se, poznato je i događa). Ali, ovoga puta svi su došli i što je bilo iznenađujuće – svi tačno na vreme.

Crkva sv. Velikomučenika Georgija

Otac đakon pročitao je molitvu pred put i mi smo s Božjom milošću pošli uveče u 11. časova. Naravno, potrebno je mnogo manje vremena za put, ali dobro je misliti i na neke „nepredviđene okolnosti“, s obzirom da se ide u drugu državu i preko granice. Međutim, granicu smo prešli veoma brzo. Administrativne formalnosti toliko su se završile brzo da smo usput stajali čak dva puta i odmarali se.

Sastav vernog naroda u autobusu bio je raznolik. Bilo je tu najviše ljudi zrelog doba, ali i starijih i dečice, polaznika Male škole veronauke koja već dugo postoji pri našem Hramu. U manastir smo stigli nešto pre sedam časova. Porta manastirska je bila zatvorena i mi smo strpljivo sačekali da nam se otvori. Imali smo, hvala Bogu, dovoljno vremena da sve u miru i tišini obavimo, bez ikakve žurbe i pritiska. Prvo smo se naravno, poklonili Čudotvornoj ikoni Majke Božje Lepavinske, sa najdubljim poštovanjem. Onda smo upalili sveće, ostavili spiskove za pominjanje, poklone koje smo doneli, kupili poklone za naše drage. Otišli smo potom do izvora i natočili vodu. Hvala Bogu među nama je bilo dosta žena koje su već putovale u manastir tako da smo sve obavljali zahvaljujući njihovim savetima i iskustvu. Sve smo obavili kako treba i negde oko pola devet bili smo u Crkvi čekajući Svetu Liturgiju. Zamolili smo da pevamo, što u stvari i najviše volimo, Majci Božjoj. I onda smo polako pojali Pesme Njoj posvećene. Utom su nam javili da je milošću Božjom stigao Visokopreosvećeni Mitropoli zagrebačko-ljubljanski Jovan i svi smo od njega uzeli blagoslov. I onda je počela Sveta Liturgija. Supruga protojereja-stavrofora Jeremije Starovlaha, Vitorka, sa veroučiteljkom Nevenkom Pjevač i dečicom sa veronauke stala je u pevnicu.Trudeći se u Gospodu oni su odgovarali na Svetoj Liturgiji. U oltaru sa služaščim bio je i naš otac đakon Igor Lazić. Bilo je zaista veličanstveno i za dušu blagodatno. Ono što je bilo začuđujuće jeste da nam je Sveta Liturgija prosto proletela. Iako smo čitavu noć putovali i onda odstojali dugo, uopšte ni mi ni deca nismo osećali umor.

Izvor čudotvorne vode manastira Lepavina

Posle Svete Liturgije osvećena je voda, posluženi smo kafom i malo smo se odmorili. Onda je o. Arhimandrit Gavrilo služio moleban ispred Čudotvorne Ikone Majke Božje. Na sredini Crkve poređali smo sve donete stvari. A onda se svako od nas setio da može da osvešta i malu torbicu, ranac, šal oko vrata i tome slično. Sve smo to dodali stvarima na sredini. Potom nas je otac Gavrilo sve poprskao svetom vodom, pa smo i mi sami i stvari na nama tako bili osvećeni. Posle toga otac Gavilo nas je pozvao na Trpezu ljubavi.

U prepunoj gostoprimnici bili smo zajedno mi iz Beograda, kao i braća i sestre iz drugog autobusa koji je došao iz Ljubljane. Otac Gavrilo je blagoslovio da se čita Žitije za taj dan. U potpunoj tišini obedujući napajali smo i našu dušu poučnim primerima iz života Svetih, kojima se i sami trudimo da stremimo. Reči su ovde zaista i bile nepotrebne. Osećajući se kao da smo oduvek ovde i pripadali svi smo dušama upijali svete reči. Posle toga, besedio nam je Prepoštovani otac Gavrilo, malo se i šaleći sa nama, što je stvorilo još veći osećaj prisnosti i bliskosti. Po završenom obedu otac nam je blagoslovio povratak, poklanjajući nam blagoslov sa ikonom Majke Božje Lepavinske. Posle obeda svi smo imali želju da obiđemo i malu kapelicu posvećenu Svetom Tihonu Zadonskom, gde su Ana, Milica, Jelena, Natalija, Tanja i Danica, članice našeg dečjeg hora „Đurđevak“ pevale pobožne pesme. A onda smo došli da se pozdravimo sa Majčicom Božjom i da zatražimo Njeno molitveno zastupništvo, ne samo za dobar povratak kući, već i da bdi nad nama i našim najmilijima u sve dane života našeg.

Agape , Trpeza ljubavi

Napojeni duhovnom blagodaću ove velike Svetinje uz molitvenu zaštitu Presvete Bogomajčice mi smo nekako lako i brzo već negde oko 21 čas stigli u Novi Beograd ispred našeg Hrama Svetog Velikomučenika Georgija. Usput smo pričali o utiscima, čudili se kako je sve prošlo, slava Bogu, bez i jednog iskušenja. Diveći se kako su stariji sve podneli ni jednog trenutka ne žaleći se ni na umor ni na tegobe. Nije lako bilo preći toliki put za manje od dvadeset četiri časa. A s druge strane, uz blagodat Božiju i Majčice Božje – sve je lako i prelako.

Blagodarimo prvo našem starešini protojereju-stavroforu ocu Miljku Korićaninu i Svetim Ocima našeg Hrama, koji su nas molitvama svojim pratili na ovom putu. Ocu Arhimandritu Gavrilu koji nas je svojom ljubavlju i gostoprimstvom kao istinski otac svoja čeda dočekao i ispratio. Bratiji koji su nas kao Anđeli Božiji služili za Trpezom ljubavi. Ocu đakonu Igoru koji je, iako mlad po godinama, svojom brigom i vedrinom pokazao da će uzrasti u divnog pastira. Sestra Lenki koja je svojim tihim i prisnim pristupom brinula kao odličan organizator o svim detaljima našeg puta. Molimo se Gospodu i Majci Božjoj da ponovo posetimo ovu veliku Svetinju i da se još jednom s dubokim poštovanjem i ljubavlju poklonimo Presvetoj Bogomajčici Lepavinskoj.

Prepoštovani oče Gavrilo, blagoslovite!

u Hristu odano čedo, Nevenka Pjevač

Poštovani oče Gavrilo!

Osećam potrebu a i zahvalnost prema Presvetoj Bogorodici Lepavinskoj i prema Vama oče Gavrilo zato i hoću da napišem o jednom Božijem čudu izlečenja.

Dana 21.3.2009. godine bila sam sa grupom iz Beograda u Vašem manastiru. Već nekoliko godina želela sam da posetim manastir Lepavinu, pošto sam iz ovih krajeva (iz Virovitice), ali nisam imala prilike. Ovaj za mene vrlo srećan dolazak omogućile su moje ćerke Nevenka i Ljubica i sestra Lenka na čemu sam puno zahvalna dragom Gospodu i Presvetoj Bogorodici što su mi to omogućili. Moram prije svega da spomenem i jednu našu vernicu, Slađanu Zečević, koju volim kao svoje dete. Ona mi je i donela lek, Sveto ulje iz Vašeg manastira.

Od oboljenja kičme bolujem već dugo godina. U zadnje vreme su mi oticale noge, pa sam teže hodala. Pribojavala sam se kako ću izdržati tako dalek puta, ali po povratku od Vas oteklina na nogama više nije bilo.

Pre par godina izašla mi je jedna kvrga na desnoj ruci, počela me je i boleti ta ruka. Slađana mi je dala jednu flašicu ulja, što je donela iz Vašeg manastira. Pomolila sam se Gospodu i Presvetoj Bogorodici. Ovako sam se molila: „Presveta Bogorodice iz moga rodnog kraja, koga ja možda više nikada neću videti, pomozi mi!“ Namazala sam ruku dva do tri puta i ta je izraslina nestala i moja ruka je, hvala Gospodu i Bogorodici Lepavinskoj, ozdravila. I dalje se molim Gospodu i Bogorodici i postim postove i pričešćujem se.Ovaj dolazak kod Vas za mene bio je veličanstven, a onakvo srdačno dočekanje ne može se zaboraviti.

Na kraju Vam se puno zahvaljujem na svemu posebno na Vašim iskrenim molitvama i želim da još koji put dođem u Vaš manastir, ako Gospod usliši moju molitvu jer imam 71. godinu.

Miljka Vesić iz Novog Beograda

Komentari: