MANASTIR LEPAVINA - SRPSKA PRAVOSLAVNA CRKVA

O duhovnosti u principu i hrišćanskoj duhovnosti konkretnije može se govoriti i govoriti. Međutim ne neko drugi nego sam Spasitelj Isus Hristos je kratko i tačno razjasnio ovu temu u svojoj zapaženoj Besedi na gori poznatoj još kao Učenje o blaženstvima.Ta propoved kao da sažima u sebi sve što pojam duhovnosti sadrži. Bez ikakvog kolebanja možemo reći da u savremenom svetu, u kome mi nismo nikakav izuzetak, duhovnost nije rasprostranjena vrlina. Na ovu temu su razmišljanja Njegove Preosvećenosti episkopa Sionija, rektora Sofijske duhovne seminarije:

“Kao duhovno lice mislim da su jedna od najvažnijih pitanja današnjice – problemi duhovnosti i naročito duhovnost podmlatka Bugarske. To su problemi koji se odnose pre svega na naše stajanje pred Bogom kao ličnosti i hrišćani, jer bi Bog želeo da vidi kako se mi bratski volimo i kako smo složni u ime Boga. Ako svojim srcem uspemo da dopremo do suštine i postanemo nosioci Božanske ljubavi, otklonićemo nasilje, zlobu i sve ono što sprečava normalni tok života u Bugarskoj. Toliko je godina prošlo otkako je u našoj zemlji zavladao demokratski red, međutim osnovni problemi tog tipa i dalje stoje na dnevnom redu. Još se i produbljuju. Najveća strahovanja Bugara mogu da se obistine ako se mi najzad ne obratimo našoj pravoslavnoj duhovnosti. To je stvarno dragoceno bogatstvo – Sveto pravoslavlje kojeg se bugarski narod dotakao zahvaljujući ogromnim radovima naših velikih prosvetitelja: svete braće Ćirila i Metodija, Svetog Klimenta Ohridskog, Svetog cara Borisa Krstitelja. Mi smo ga prihvatili, negovali, očuvali i živimo sa tom verom. Ako uspemo da se najzad u potpunosti vratimo toj duhovnosti videćemo kakva će blagodet obasjati našu domovinu i kakve će uspehe zabeležiti naš narod!”

Na žalost u savremenom bugarskom društvu duhovnost kao da ostaje u drugom planu dok se hrišćanskih vrlina prisećamo uglavnom u dane praznika. To nimalo nije dovoljno kad imamo u vidu da je kroz vekove crkva uvek podupirala i hrabrila naš narod i posebno u najtežim trenucima. Bila je oslonac i štit čitavog društva. U čemu dolazi do izražaja njena uloga u našim danima, pitamo episkopa Sionija.

“Kako stupiti na put duhovnosti – nije lako dati odgovor na ovo pitanje. Nema tu nekog gotovog recepta, niko vam ne može reći: učinite ovo ili ono, pa ćete se tako vratiti duhovnosti. Taj je proces veoma specifičan. Preokret se može dogoditi u jednoj sekundi, već sada, danas, dovoljno je da čovek to jako zaželi. Ako se obrati Bogu, on je već stupio na put duhovnosti. Ima više takvih slučajeva kada su se ljudi preobraćali i to je uvek vodilo uzvišavanju i usavršavanju pojedinca. To je moguće i danas, samo je potrebno da mi to ostvarimo. Smem tvrditi da su Bugari u celini zapali u stanje bezduhovnosti, međutim neki pojedinci odlikuju se bogonadahnutošću i velikim dometima hrišćanskog duha. Ima dosta naših sunarodnika za koje je tipično unutrašnje prebivanje Gospoda Boga u njima – ima među njima dece, odraslih, mladih i starih. Celokupna naša nacija trebalo bi da se ugleda na njih. Naši pravoslavni preci zavetovali nam su ogromno nasleđe i dugu tradiciju, zato bi trebalo da se Bugarin sam preobrati i kaže sebi: “Stremim duhovnosti, želim da budem deo crkve i čitavog hrišćanskog tela, nastojim da sledim zavete Svetog pravoslavlja! Ako to čovek kaže iz sveg srca, onda mu Bog neverovatno mnogo pomaže, šalje mu duh blagodeti i tada stvari kreću putem blagoslovenosti – kaže u zaključku Njegova preosvećenost episkop Sionij, rektor Sofijske duhovne seminarije “Sveti Kliment Ohridski”.

Autor: Svetlomira Ivanova
Prevela: Ana Andrejeva

Preuzeto: http://www.bnr.bg/RadioBulgaria/Emission_Serbian/Theme_Istoria/Material/19_12_duhovnost.htm

Komentari: