Preko moštiju ovog velikog podvižnika, osećamo da se život ubrzava u našoj ruskoj Crkvi. Naša Crkva nije mrtva, nije se ohladila ili pretvorila u kamen; umesto toga, ona je u stvari ukrašena novim i pravednim Svetiteljima, i time postaje sve mladja i sve više cveta…. Ove svete mošti su znak milosti i blagodati Božije prema ruskim ljudima i Svetoj Pravoslavnoj Crkvi. Nebesa su se otvorila da otkriju ovog velikog molitvenika, novog posrednika i našeg zastupnika pred Gospodom. U blagoj milostivoj radosti naše vere i u svetiteljevom prisustvu u vidu njegove cudotvorne ikone, pevajmo mu: Veličamo te, pravedni oče Serafime. Amin.”
Po završetku besede, Mitropolit Antonije je podigao izvezen pokrivač sa kovčega i svi u Crkvi su pali na kolena. Hiljade sveća su svetlucale dok su zvona velike Crkve zvonila svom snagom, a hiljade grla zajedno i gromovito zapevalo – “veličamo te, veličamo te, naš blaženi oče Serafime, slavimo te i sećamo se tebe, učitelja monaha i sagovornika Andjela….Moli Hrista Boga našega da tobom spase duše naše.”

Predlažemo vam kratki istorijat misionarskih pohoda Sveto-Tihonovskog Bogoslovskog instituta i Sveto-Dimitrijevskog sestrinstva (Moskva).

Zvuci zvona se mešaju sa ptičjim cvrkutom pred zoru. Kroz deset minuta će u Crkvi stajati seminaristi u zategnutim podrjasnicima, smireno spustivši glave. Carska vrata su otvorena. Sveštenik okružen oblacima dima od kadjenja uznosi vozglase. Na njegov vozglas seminaristi odgovaraju: “Mukama sasira!” što na jeziku naroda baganda označava “Gospodi pomiluj!”. To je pravoslavna Crkva u Ugandi. Ovde, gde ekvator preseca crvenu glinu, sve je kao kod nas i sve je sasvim drugačije. Naš dopisnik Ana Palčeva i fotograf Nikita Maškin su boravili u Ugandi.

U Baskiriju, u Obitelj milosrdja, koja se nalazi u selu Ira, putovali smo sa konkretnim redakcisjkim zadatkom - da se sretnemo sa monahinjom Moisejom, za koju se znalo jos dok je bio ziv sveti Arhimandrit Mojsije Ufimski.

Na dan sv. mu�?enika Jakova Persijanca 10.decembra/ 27.novembra2003.godine, arhimandrit o. Gavrilo zajedno sa jerodjakonom Vasilijem, gospođom Tankosavom Damjanović i supružnicima Ljubomirom i Jadrankom Dimitrijević posetio je Manastir Tuman koji se nalazi se na severnom Ku�?aju, na putu Golubac - Turija, desetak kilometara od Golupca a posvećen je Svetom Arhanđelu Mihailu.

Uz reč o manastiru Blagoveštenju potrebno je nešto kazati i o Ovčar Banji, koja mu jepripadala i koja je u neposrednoj blizini toga manastira.
Ovčar Banja nalazi se u najživopisnijoj klisuri Zapadne Srbije između planina Ovčara i Kablara, čije su strane okomite prema Zapadnoj Moravi, koja između njih protiče. Klisurom prolazi železnička pruga Čačak-Ovčar Banja-Požega, i autoput drugog reda Čačak-Ovčar Banja-Požega.

Rekli smo da se stari manastir Preobraženje nalazio ispod Kablara, gotovo na mestu gde je danas železnička skretnica, nekoliko metara ispred železničke stanice “Ovčar Banje”, blizu Morave.
Vladika Nikolaj, obnavljajući Žiču po svom dolasku iz Ohrida, preuzeo je obnavljanje i ostalih manastira u Žičkoj eparhiji, pogotovo Ovčarsko-kablarskih manastira. Doneo je odluku da najpre reši pitanje Preobraženja i da ga izvuče iz zaborava.

Manastir Ilinje nalazi se na jednom živopisnom, lepom i šumovitom visu iznad manastira Blagoveštenja. Upravo iznad samog Blagoveštenjskog tunela, a ispod Mečkovog Brda. Do njega se dolazi od Blagoveštenja usporenim uzbrdo hodom, kroz mladu hrastovu i grabovu šumu, za četvrt sata…

Predanje kaze da su se i na bolnickom krevetu, na kojem je bolovao sveti Nektarije, jedan od najvecih savremenih svetitelja u pravoslavlju, nakon njegove smrti dogadjala mnoga cuda. Oni koji su posle njega tu lezali izlecili su se, uz bozju pomoc, od neizlecivih bolesti.

U životu savremenog �?oveka postoji pojam - odsustvo, koje predstavlja vreme odmora zagarantovano od strane drzave, kada se ne treba “ponovo buditi” radi posla, i kada mozes da radis sve sto zamislis. Neko odsustvo provodi u svojim vikendicama, a neko putuje “na jug” zbog zdravlja.

Manastirski med

Sveto-Makarijevski manastir je stanovnicima Siktivkara poznat po medu koji se prodaje u prodavnicama. Ko je jednom probao manastirski med, taj vec ne kupuje nijedan drugi. “Lekoviti cvetni med, isceljuje bolesti�? – govore stalni kupci. Manastir je formiran nedavno, na samom jugu Republike Komi, u selu Arhipovka. Ja sam pozeleo da odem u Arhipovku jos kada se 1998 godine tamo pojavio Sveto-Makarijevski skit.