Ruski manastir. Šta zamislimo kada čujemo ove reči? Kamene zidove, stare okrečene crkve sa ikonopisnim remek-delima ili predivnim freskama, duh starine, mnogobrojna predanja o čudima koja su se ovde desila. Život skriven i nedostupan spoljnjem pogledu. Bodri monasi u crnim odeždama i sa crnim pletenim brojanicama u rukama. Oni, stari i mladi (ali više je naravno starih ili prosto u godinama) dan i noć rade na teškim poslušanjima, smirujući dušu, umrtvljujući telo. Oni se, zaboravivši na sve ovozemaljsko, neprekidno mole, i zato se bojimo da započnemo razgovor s njima. Krepki starci, koji već jednom svojom polovinom pripadaju gornjem svetu. Pod bele svodove se uzdižu zvuci hora tananih monahinja bela lica, ili – ako je manastir muški – manastirske bratije koja radi. Strog stari iguman. Vrt, povrtnjak, prirodno domaćinstvo. Manastirski pašnjaci. Zvuk zvona se pronosi nad rekom. Mir i uteha. Neprekidne manastirske službe.

TV program “Pravoslavna enciklopedija”

Voditelj – sveštenik Aleksej Uminski: - Dobar dan. U direktnom etru je “Pravoslavna enciklopedija”. Danas vas pozivamo na putovanje u Kalmikiju. Kroz tri godine ova republika će proslavljati 400-ogodišnjicu svog dobrovoljnog ulaska u sastav Rusije.

Voditelj – sveštenik Aleksej Uminski: - Dobar dan. U etru je program “Pravoslavna enciklopedija”. Kako da srce pravoslavnog čoveka ne zaigra radosno, ukoliko mu predlože da postane poklonik i to posebno poklonik u Svetu Zemlju. Čak štaviše, pojam “hodočašće” je nastao upravo u vezi sa putovanjima u Svetu Zemlju, radi poklonjenja svetim mestima, povezanim sa Spasiteljevim životom.

U narodu se priča da ko god je došao u ovaj ženski manastir podno Rudnika u molitvama nađe lek svojim boljkama, a nerotkinje posle posete rađaju zdravu decu..

Предање о настанку манастира Клисура сеже до времена светог Саве, а да ли је то тачно – никада није ни доказано..

Манастиру Жичи, задужбини краља Стефана Првовенчаног, једној од најславнијих немањићких задужбина, предстоји јубилеј: 800 година постојања...

Srpski narod nas sačekuje sa suzama u očima, kaže đakon Andrej Savostiškij koji je iz S. Peterburga doneo ikonu Majke Božije..

“ …ja sam rešila da sagradim i osnujem manastir za prebivanje monaha u njemu, a sem njih i dobrih ljudi i dva crkvenjaka koji pobožno žive, ne druge veroispovesti, već iste kao grčke, potčinjenih istočnoj Crkvi.
… na svakoga ko bi bilo čime narušio moju volju na štetu manastira, neka padne anatema i sve neblagosloveno neka bude sa proklestvom.”
Iz zaveštanja Ane Gojske
1597. godine

Bio je to prvi dan jednog predivnog pokloničkog putovanja kroz Ukrajinu, Rusiju, Bjelorusiju i Rumuniju. Ni sam još nisam znao kuda i zašto idem, samo da to moram. Bilo je to putovanje u početku bez nekog cilja, ali u sebi sam dosta toga očekivao…

1999 godine smo se vraćali sa poklonjenja moštima prepodobnog Makarija Želtovodskog, i odlučili smo da prodjemo kroz Moskvu, kako bi i tu svratili na sveta mesta. Saznavši za blaženu Matronušku, uputili smo se u Pokrovski manastir. Nismo imali mnogo novca, samo toliko da možemo da kupimo krate za povratak. Stojeći u redu, kako bismo celivali mošti blažene Matronuške, ja sam sa tugom razmišljala kako nemam novaca da i ovde zakažem sorokust (40 Liturgija) za ćerkino zdravlje. Malo sam znala o Matronuški i bila hladne duše, potpuno obuzeta mislima da ne mogu da zakažem sorokoust.

Andrej Aleksandrovič Topunov

U tverskom selu Kušalino živi sveštenik-Srbin, koji po blagoslovu Moskovske Patrijaršije ovde obnavlja jednu crkvu. To je dovoljno veliko selo, koje ima svoju biblioteku, školu, bolnicu i dve crkve iz XVI i XIX veka. Njih i obnavlja otac Aleksandar Kokanović.

Ријека православних вјерника из свих праваца Јерусалима прије свитања почела је да се слијева према Саборном храму. Било је важно доћи што раније и заузети што бољу позицију за дочек Благодатног огња

Monahinje manastira Ćelije kod Valjeva vape za pomoć, tražeći zaštitu objekta

Vec cetvrtu godinu na drugi dan Vaskrsa odlazimo u crkvu sv. Nikole u Uscu i pevamo pashalno vecernje koje radosno sluzi o. Ivan. Sa svojom pastvom, popadijom i dva mala sina, radosno nas docekuje i pozdravlja kao stare prijatelje...

Poglavar SPC-a je poslednjih 15 godina skoro svako leto provodio u ovom jednom od najlepših srpskih hramova, za koji želi da mu bude i večna kuća..