Objavljujemo hodo�?asni�?ki esej našeg stalnog dopisnika iz Kalifornije (SAD), nasoj bivsoj sunarodnici Irini Rusanovoj. Platina se nalazi veoma daleko od
Rusije, ali mnogi pravoslavni u nasoj zemlji smatraju to mesto poznatim i bliskim, jer je tamo sahranjen poznati pastir, autor mnogih dusekorisnih knjiga, jeromonah Serafim (Rouz), ciji su zivot, put ka veri i monaski podvizi nadahnjivali na put Pravoslavnog podviznistva mnoge i mnoge ljude u Rusiji.

Neotudjivo Vodlozerje

Posle redovnog putovanja u junu ove godine na Vodlozero, u Iljinsku pustinju, pozeleo sam da ispricam nesto o njoj, i o njenom nastojatelju jeromonahu Nilu. Poceo sam da skupljam materijal o istoriji Crkve, i da pripremam clanak. Za to sam zamolio blagoslov oca Nila. On medjutim nije blagoslovio mene vec moju cerku Janu (krstenu Jovana) da ona napise clanak.

Jedna od stanica na putovanju

“Za coveka sa severa je odmor – svetinja�?. Tu uzrecicu je moguce cuti od ljudi sa Severa. Ali sta to znaci “svetinja�?? Mastati cele godine o toplim, cvetnim krajevima, a zatim kada nastupi dugoocekivani odmor – lezati na nekoj juznoj plazi? To je – “svetinja�?? Ali zasto se ta uzrecica ne bi protumacila u bukvalnom smislu?

Dnevnik putovanja, 18. 07 / 21. 00 - Ljudmila

Pakujemo poslednje stvari u autobus. Molimo se. Odlazimo. U minibusu se nalazi 6 ljudi zajedno sa vodicem. Otac Danilo sedi napred, pazljivo drzeci Svete Darove. Vladimir, Oleg, Irina i ja smo se smestili na zadnjem sedistu. Predstoji nam putovanje nepoznatom marsrutom, preko grada Kanska, do koga treba da stignemo do dva sata nocu. Zaustavljamo se, da bismo pitali kako da prodjemo marsrutu Kansk-Tasejevo-Troick, i dosli do reke Usolka od koje i pocinje nase misionarenje.

Jos u vreme kada smo poceli da planiramo misionarsko putovanje u udaljena naselja, u basenima reka Taseve i Angare, pred nama se postavilo pitanje nacina organizovanja misije. Kako organizovati to putovanje? Kojim putevima je moguce doci do tih mesta?

15.07.1997. 22:30min. Kroz tri sata cemo se ukrcati na brod, drzeci u rukama karte, zahtev sadasnjeg arhijereja i Blagoslov duhovnika, a takodje i ceo missionarski komplekt zajedno sa potrebnom opremom za tajgu. Nas cilj je mali narod – Keti. Mozda je to najzagonetniji narod u celom Sibiru. Njegov istorijski trag se gubi u sumracnoj sumaglici davnih godina. Postoji naucna hipoteza, prema kojoj su nasi jenisejski Keti – ni manje ni vise nego potomci Heteja, naroda koji se vise puta pominje u Bibliji, pocevsi s Knjigom Postanja.

Pre deset godina, 13. avgusta 1992. godine, bio je potpisan akt o predaji Sveto-Trojickog Antonijevo-Sijskog manastira Arhangelskoj eparhiji. Za to vreme manastir su posetile hiljade ljudi. Neko je u njemu boravio samo jedanput, neko dolazi neprekidno, a za neke je on postao drugi dom. Mi smo proveli u manastiru ceo dan i zabelezili na magnetofonsku traku price najrazlicitijih ljudi o znacenju Sijske sv. obitelji u njihovom zivotu.

Pre revolucije u Rusiji je bilo vise od 1200 manastira, u 70-im godinama proslog veka ostalo ih je svega 15, a danas ih ima oko pet stotina. Medjutim, manastir Vavedenja Presvete Bogorodice u Ivanovu (polumilionskom gradu severoistocno od Moskve) po necemu je osobit: dok su sve druge
obitelji koje su nikle posle pada bezbozne vlasti nastale na rusevinama ili ostacima nekog starog, predrevolucionog manastira, ovaj u Ivanovu potpuno je nov i nema nikakvog prethodnika.

POTRAGA ZA OCEM TADEJOM

Arhimandrit Tadej Strbulovic, koji je 70 godina zivota proveo u srpskim manastirima i pomaganju ljudima, napustio Vitovnicu pre tri godine, a poslednji put vidjen pre sest meseci u Kovilju • Potrazio je svoj mir, zbog bolesti i duboke starosti, u Backoj Palanci, kaze za “Vesti” profesor Biljana Lazarevic.

U prolece ove godine (2000., nap. prev.) iz Jugoslavije se vratio ikonopisac Roman. U vreme NATO bombardovanja on je u Beogradu naslikao ikonu Nerukotvoreni Lik Hrista Spasa, kao dar srpskom narodu od ruskog naroda. Posle natovske invazije on je s ikonom obisao sve manastire na Kosovu, da bi duhovno podrzao Srbe u njihovim teskim trenucima.

(Istorijsko zrnce iz arhive prote Dimitrijevica)

Novembra 13. godine 1894. izvrseno je svecano osvecenje hrama ruske opsteziteljne Kelije sv. Jovana Zlatoustog na sv. Atonskoj gori. Ovaj hram je sagradjen i posvecen sv. Jovanu Zlatoustom, s posebnim oltarom koji je posvecen blagovernom knezu Aleksandru Nevskom i sv. ravnoapostolnoj Mariji Magdaleni, a za uspomenu na cudesno spasenje cara Aleksandra Aleksandrovica i carice Marije Feodorovne pri izvrtanju voza blizu stanice Borki 17. oktobra 1888.

30. broja casopisa “Put, Istina i Zivot”
u emisiji “Duhovne pouke o veri, nadi i ljubavi” YU Radija
(emitovano 30. maja 2002.)

Jedan od ciljeva naseg putovanja u Srbiju bila je zelja da se upoznamo sa zivotom srpskih manastira. Svakako, to je tokom jedne nedelje bilo nemoguce uciniti u potpunosti, tako da nasi utisci neizbezno imaju fragmentarni i subjektivni karakter, ali smo izvesne zakonitosti ipak uspeli da primetimo.

Osnovana oko 1520. godine monahom Antonijem, koji je pre toga bio u Onjezsko-Kenskom manastiru, Antonijevo-Sijska muska obitelj nalazi se tri sata puta od Arhangelska. Ikonopisac Antonije imao je sjajan ukus, izabrao je mesto na zivopisnom jezerskom poluostrvu. Ovde sve potice na ociscujuci pokoj i sazercanje.

Glinska pustinja do�?ekala nas je u tišini. U dva sata poslepodne u manastiru, kako nam se cinilo, nije bilo zive duse. Samo su jele pored puta i ponovo sagradjeni velicanstveni hramovi, okruzeni trosnim zdanjima starog manastira, motrili na usamljene putnike.