Ljudi dele ovu crnu zemlju, i nikad da je podele! I zivotom placaju granice njene, a granice ipak ostaju pomicne. Nesravnjeno skupljim se placa nesravnjeno jevtinije; i ljudi se mnogo i ne bune protiv toga, no tu strasnu cenu nazivaju ili pravom, ili patriotizmom ili nekim drugim utesnim imenom.

Gospod Isus Hristos se radi pouke ljudima cesto sluzio pricama. Uzimao je za primer obicne stvari i dogadjaje, da bi pokazao kako se duboki sadrzaj skriva u njima. Sta ima obicnije od soli, od kvasca, drveta gorusicina, sunca, vrabaca, trave i krinova poljskih, od psenice i kukolja, od kamena i peska? Niko od onih koji to svakodnevno gledaju ne bi ni pomislio da u njima potrazi skrivene tajne Carstva Bozjeg.

U svetom Jevandjelju opisan je dogadjaj sa Martom i Marijom, i tom prilikom je Spasitelj izgovorio reci: “Marta, Marta! brines se i trudis za mnogo, a samo je jedno potrebno. Ali Marija je dobar deo izabrala, koji se nece oduzeti od nje” (Lk. 10, 41-42). Znacenje ovih Spasiteljevih reci moze se u potpunosti primeniti i na ugodnici Bozjoj, slavnoj i ravnoangelnoj svetiteljki majci Paraskevi ili Svetoj Petki, ciji praznik i mi danas molitveno proslavljamo.

Ima li nesto vece, draze i vrednije na ovoj nasoj planeti od zivota? Ima li bilo koja ovozemaljska tvar vrednost ako nema u njoj zivotne sile? Vaistinu nema.

Svi mi vise-manje zanemarujemo ovu nezaobilaznu i uvek vazecu istinu, okivajuci je u oklop ovozemaljskih duznosti i obaveza. Umirujemo svoje savesti raznim izgovorima, cesto i samoobmanama, koje nisu nista drugo nego lazi predstavljene kao istina.

Kao sto nekada sv. Jovan Bogoslov vide na nebu veliko znamenje, “zenu obucenu u sunce” (Otkr. 12, 1) koja je bila praslika Pokroviteljke nase Presvete Bogorodice, tako i sv. Andrej Jurodivi u Vlahernskoj crkvi, slicnoj nebu, za vreme svenocnog bdenija, na danasnji dan 1. oktobra 911. godine, ugleda Nevestu Nenevestnu, odevenu u suncanu porfiru. Naroda je bila puna crkva.

Ne postoji istinsko dobro u ovome svetu mimo Boga, niti bilo sta moze da se odrzi bez Boga i Bozje milosti. Mnogi od nas, zaneseni navikama ovoga sveta, pomisle da mogu nesto valjano uciniti mimo Boga, pa cak i nasuprot Njemu i Njegovom zakonu. Mnogima se ucini da mogu sami od sebe postati dobri, mudri, uspesni…

Sav nas svakidasnji zivot prepun je pouke o istrajnosti, koja predstavlja sliku one duhovne istrajnosti koju mi treba da imamo u glacanju i kultivisanju naseg srca, u ishrani i bogacenju nase duse, naseg unutrasnjeg nepropadljivog i besmrtnog bića.

Bog ne gleda na to, braco i sestre, sta je jedan covek u ovome svetu i sta ima, i kako je odeven, i nahranjen, i naucen, i od ljudi postovan; Bog gleda na srce coveka. Drugim recima, Bog ne gleda na spoljasnje stanje i polozaj coveka, nego na njegov unutrasnji napredak, uzrast i bogacenje duhom i istinom.

U danasnjem svetom Apostolu slusali smo sledece reci: “Rec o krstu je ludost onima koji ginu, a sila Bozja nama koji se spasavamo” (1. Kor. 1, 18). Vaistinu, koliko ima ljudi na ovoj nasoj planeti koji ne mogu ni da vide krst i da osete silu njegovu, trudeci se da ga sto vise udalje od sebe i iz svoje okoline.

Danas je rođendan Presvete Bogomajke, braćo i sestre, rođendan jedine istinske Radosti u ovome svetu. Danas Presveta Bogomajka, kako se kaze u crkvenim pesmama, “uvodi Gospoda Hrista u vaseljenu”, vraca Boga medju rod ljudski, Boga Kojeg su izgnali sa zemlje gresi ljudski, strasti ljudske, zla ljudska. Njenim rodjenjem javlja se i pocinje nace spasenje.

Hiljadu puta je bolje ne biti nikada rodjen, nego roditi se i ustati protiv Boga. Svaki onaj, braco i sestre, ko hoce da posrami Boga posramljuje sebe, a Bogu daje priliku da se jos vise proslavi.

Jednom prilikom Spasitelj nas, Gospod Isus Hristos je rekao: “Ako ne jedete Tela Sina Covecjega i ne pijete Krvi Njegove zivota necete imati u sebi. Ko jede Moje Telo i pije Moju Krv u Meni boravi i Ja u njemu i Ja cu ga vaskrsnuti u posledlji dan"(Jn.6,53-54).

Koliko svakom od nas, braco i sestre, pricinjava radost ucinjeno dobro delo bliznjih nasih? Koliko smo tada naklonjeni prema onima koji nam cine dobra dela, bila ona materijalna bila duhovna? Koliko opet, s druge strane, mi uzvracamo za ta dobra dela zahvalnoscu Onome koji stoji iza svakog dobrog dela?

Nijedan �?ovek na ovoj Božjoj tvorevini što se zemlja zove nema ništa što bi s pravom mogao nazvati svojim. Ali, iako nista nije nase, ipak smo tako bogati. Treba da postanemo svesni da mi zivimo ljubavlju Bozjom i ljubavlju bliznjih - koje predstavljaju Carstvo Bozje ovde na zemlji. Mi smo u bitije prizvani recju Bozjom, a zivimo Bozjom miloscu. Mi Boga znamo zato sto nam se On otkrio, Njegovo ime nosimo zato sto nam ga je On dao. Telo, um i srce nase, nasa prijateljstva, sreca i tuge nase nisu pod nasom vlascu - sve je to nepogresiva premudrost Bozja uredila bez nase zasluge.

Bog je stvorio svet i sve sto je u njemu i dao ga coveku da gospodari njime. Da gospodari u dobru i po zapovestima Bozjim i pravdi Njegovoj. Ali, covek se izopacio. Sve je okrenuo protiv Boga i protiv Njegovih stvorenja.

Do danas se nijedan izum obezboženog �?oveka nije upotrebio za dobro ljudi i u slavu Božju. Sve sto je stvoreno bez blagoslova Bozjeg vodi unistavanju Bozjih stvorenja i Bozjeg dobra. Umesto da sluzi na slavu Bozju, sve se izopa�?ilo i služi na radost đavolovu - na zlo.