Bog svakodnevno cini razna cudesa i razliva milost Svoju po delima ruku Svojih, braco i sestre. Mi, na zalost, to ne vidimo i ne osecamo jer smo dobrovoljno ogradili svoja cula raznim ovozemaljskim obavezama i problemima. U neprekidnom trku od jedne do druge obaveze, postajemo sluge njihove. Boga ostavljamo po strani sve dotle dok nas nevolje ne prisile da se vratimo u Njegovo tiho i mirno pristaniste.

Episkop Nikolaj Velimirovic, tumaceci danasnju jevandjelsku pricu, izrekao je sledece reci: “Covece, ako ikad pomislis da telesna hrana i telesno pice mogu nahraniti i napojiti dusu tvoju, onda se nalazis na stupnju na kome se nalaze zivotinje domace i zverovi gorski. Ako si presao taj stupanj, pa se nadas da dusu tvoju moze nahraniti i napojiti mudrost ljudska i krasota ovoga sveta, onda se nalazis na stupnju poluopitnih i poluzrelih.

Blago coveku koji se koristi svojim stradanjem znajuci da je svako stradanje u ovom kratkom zivotu popusteno na ljude od Boga Covekoljupca, radi dobra i koristi ljudi! Po milosti Svojoj Bog popusta stradanje na ljude zbog grehova njihovih, po milosti a ne po pravdi. Jer kad bi bilo po pravdi, svaki greh doneo bi neizbeznu smrt, kao sto i govori apostol: “a greh ucinjen radja smrt” (Jak. 1, 15).

Dosavsi na zemlju Gospod je ucinio dve posete ljudima, prvo onima koji zive u grobovima telesnim, a drugo onima koji zive u grobovima od zemlje. On je umro da bi posetio svoju decu.

Neke zivotinje sahranjuju svoje mrtve; i predajuci ih grobu, predaju ih zaboravu. No kad ziv covek sahrani umrlog coveka, on sahranjuje i jedan deo sebe s mrtvim; i vraca se kuci noseci u dusi svojoj deo sahranjenog mrtvaca. Ovo je narocito jasno kad srodnik sahranjuje srodnika i prijatelj prijatelja.

Hristos vaskrese! Vaistinu vaskrese!

Svi ljudi vole zivot, vole radost, zele besmrtnost, ceznu za srecom. Medjutim, kad im Bog sve to otkriva i nudi, neki se ustezu i - sumnjaju. Sumnjaju stanovnici ove nase placevne doline da ima neko carstvo zivota bolje od ovoga! Sumnjaju robovi smrti da moze biti neka drzava Bozja bez smrti! Sumnjaju drugovi crva i gusenica da ih Bog moze obratiti u besmrtne careve, u drugove svetih angela. Zasto?

Otkud poklici u Jerusalimu danas? Otkuda ta klicanja? Ustalo je sve, i staro i mlado, da slavi cuvenog ucitelja iz Nazareta: deca vicu, deca proslavljaju Gospoda, a On skroman jase na magaretu. Ti ljudi i ta deca Ga pozdravljaju drevnim pozdravom kojim su se Jevreji obracali samo caru: “Osana! Blagosloven Onaj koji dolazi u ime Gospodnje! Osana na visinama”.

“U dobru je lako dobar biti, na muci se poznaju junaci”, reci su, braco i sestre, narodne mudrosti. Ako njeno znacenje prenesemo u svoj zivot, doci cemo do zakljucka da se mali broj nasih muka i nevolja zavrsava junastvom, kao i da je mali broj nasih dobrih dela zavrsio istinskim dobrom. Delo smatramo dobrim samo ako nam donosi neko olaksanje i dobitak u zivotu; a svaku muku i nevolju smatramo nezasluzenom i nepravednom jer zbog nje ne mozemo sebi nesmetano stvarati zemaljska blaga.

Opste vaskrsenje pre stradanja Svoga potvrdjujuci,

iz mrtvih podigao jesi Lazara, Hriste Boze.

Stoga i mi, poput dece znamenja pobede noseci,

Tebi, Pobeditelju smrti klicemo:

Osana na visinama, blagosloven koji dolazi

u ime Gospodnje!

Koliko je teško “kamili proći kroz iglene uši” izgleda da je isto toliko i nama, braco i sestre, tesko proci od nezivota ka zivotu, od greha ka vrlini, od zla ka dobru.

Velika je tajna danas objavljena svetu, tajna kojoj se i Andjeli dive: tajna da je ljudsko bice uzdignuto iznad Heruvima i Serafima kroz Presvetu Bogomajku. To znaci da je Gospod stvorio coveka za vecu cast od andjelske, za uzviseniji zivot od andjelskog i arhandjelskog.

Mnogi ljudi cesto traze samo lepe i ugodne stvari i dogadjaje, koji im omogucuju da sto lakse i sa sto manje truda zive svoj zivot. Ali, u vecini slucajeva za kratko vreme ostaju razocarani.

Kada se pocne okretati druga strana medalje - sa teskocama, mukama i stradanjima, koje su u zivotu nerazdvojne od lepih i ugodnih stvari - tada oni pocinju da traze izlaz iz nevolja koje su ih zadesile.

Gledajuci prirodu oko sebe, covek zeli da makar na tren bude njen sastavni deo, da samo malo udje u njene zivotne tokove i povrati sebi toliko zeljeni zivotni dah mira i slobode. Cezne dusa ljudska za nepomucenim zivotom prirode, cezne i silno zeli da ga povrati, ali nikako da pronadje nacin, nikako da otvori dveri uma okovanog raznim zemaljskim zivotnim obavezama, koji joj ne dopustaju da se prostre dalje od tela i onoga sto je vezano za telo.

Prethodne tri nedelje sveta Crkva Pravoslavna je preko Spasiteljevih prica o Mitaru i fariseju, Bludnom sinu i Strasnom Sudu pripremala svoju duhovnu decu i duhovno i telesno za veliki Vaskrsnji post koji pocinje od sutra.

Danas smo slusali pricu iz Svetog Jevandjelja o necemu sto nijedan um ljudski nije mogao, niti ce moci da odgonetne. Slusali smo pricu o strasnom Sudu Bozjem i njegovom toku. To nije samo prica, vec istinito i nepromenjivo prorocanstvo, prorocanstvo koje nije izrekao neki obican smrtnik koji sam sebe time zeli da istakne medju ostalim smrtnicima..

Današnjom jevanđelskom pri�?om, pri�?om o bludnom sinu Spasitelj nam blagovesti �?udnu Blagovest. Blagovest: kako �?ovek pobeđuje smrt; kako nasleđuje Carstvo nebesko; kako Otac Nebeski trci u susret gresnome sinu, grli ga i ljubi. I jos Blagovest: vesele se Nebesa za bludnoga sina koji se pokajao. Kakva radost! Uzbudili se Andjeli, svi svetovi Nebeski. Sta se zbiva na maloj zemlji?