PITANJE: Vernik sam postao nedavno. Vaš list �?itam odnedavno i hteo bih da pohvalim nov izgled i koncepcioju. Naro�?ito mi se dopada to što mi vernici, kroz pitanja i odgovore, možemo da dođemo do određenih znanja i zaklju�?aka. Moj problem se sastoji u tome što živim u varošici, gde se bezmalo svi poznajemo. Kako su moji stariji poznati kao komunisti, a što sam i ja bio, kao i mnogi drugi, do 90-tih godina 20. veka. O�?ekivao sam da ću ulaskom u veru naići na podršku i razumevanje. Međutim, sa tugom konstatujem da me još uvek neki prozivaju zbog moje prošlosti. Ja idem gotovo svake nedelje na službu, po blagoslovu sveštenika pri�?ešćujem se više puta u godini, ali vidim da postoje neki kojima je sve to sumnjivo. Hteo bih reći da mene sve to ne pogađa, više se brinem za njih i njihovo spasenje, i pitam se da li je moguće izgladiti taj «sukob» između starih i novih vernika? Šta da u�?inimo da bi naas uvažavali i prihvatili kao svoju braću, a ne kao strance i došljake? Mislim da ovaj problem potresa mnoge, i zbog toga molim odgovor, kako bi se to stanje makar malo promenilo na bolje.

Pitanje: Poticem iz crkvene porodice, sto je bilo veliko iskusenje za mene i moje roditelje u poslednjih pedeset godina. Ipak, stekao sam visoko obrazovanje i odgovarajucu sluzbu. Mislio sam, u jesen 2000. godine, da je dosao kraj svim mukama nas vernika, ali sam se, izgleda, prevario. Posebno sam bio radostan kada je uvedena veronauka u nase skole, i sto je moje dete bas tada poslo u prvi razred srednje skole. Ocekivao sam veci odziv dece, ali izgleda da kod nekih i dalje postoji strah od komiteta, koji, ipak, postoji samo pod mnogim drugim imenima. Ali, sta je tu je. Medjutim, iznenadjen sam prigovorima onih koji se predstavljaju kao borci za ljudska prava, pa traze ispitivanje zakonske osnove uvodjenja veronauke. Sa druge strane imamo reformu skolskog sistema, pa me interesuje sta i kako treba ciniti u ovom vremenu i u ovakvim situacijama. Inace, veoma sam obradovan postojanjem ovakve rubrike i smatram da je ovo moje pitanje sada pitanje svih odgovornih roditelja, jer ako znamo da je prema poslednjim statistikama, hvala Bogu, u nasoj zemlji 95 odsto verujucih ljudi, to znaci da jasno moramo dati do znanja tzv. ateistima da su oni manjina koju cemo mi stititi, a ne da nam se oni nude kao “zastitnici�? uskracivanjem nasih prava. Ako sam ja sikaniran od strane “partijskih nastavnika�? smatram da sada i nasi nastavnici i nasa deca zasluzuju mnogo vise i paznje i poverenja i staranja. Interesuje me vas stav o svemu ovome. Hvala i svako dobro.

Pitanje: Veoma sam obradovan da je vladika Nikolaj Velimirovic proglasen za svetitelja. To sam prizeljkivao kroz sve ove godine hriscanskog budjenja srpskog naroda. Medjutim, zbunjen sam pred cinjenicom postojanja prigovora nekih zbog toga, kao i postojanjem odredjenih “optuzbi�? na racun svetog vladike Nikolaja. Molim Vas da me uputite kako da odgovorim na sve te prigovore, koje mi upucuju neki moji poznanici, optuzujuci novog svetitelja za sve i svasta. Ne bih sada navodio pojedinacne optuzbe, samo me interesuje kako treba da na sve to reagujemo mi hriscani, jer mislim da smo duzni da svima pokusamo objasniti svoje stavove i misljenja. Zapravo, sve bih sveo na jedno pitanje: kako da svetog vladiku obranimo od svih neutemeljenih optuzbi?

Pitanje: Zahvaljujem vam na mogucnosti da postavim pitanje u vezi sa onim sto mene licno muci. Mislim da ovo nije samo moj problem nego se tice mnogih pravoslavnih hriscana. Rec je o tome da nema dana a da me ne saleti neki propagator “nove vere�?, zapravo sekte koji zbunjuje pretnjama o unistenju svega i kraju sveta. Jos me niko nije pokolebao, ali osecam potrebu da o svemu tome vise znam. Interesuje me kako treba postupati u ovim situacijama. Kako ostati priseban i onda kad vredjaju nasu veru? Otkud odjednom toliko propagatora raznih vera? Nadam se da cu biti ispravno shvacen kao neko ko ispituje i traga, a ne provocira i zbunjuje.

Pitanje: Moje pitanje je li�?ne prirode. Ja sam vernik od rodjenja i znam mnoge crkvene molitve. Medjutim, u poslednje vreme mi se dogadja da moje molitve nisu uspesne. Sve je stalo, nista mi ne ide od ruke. Neko mi kaze da nosim grehe predaka, a opet neko da mi je nesto uradjeno. Sta da cinim i kako da se molim?

Pitanje: Vernik sam od kako znam za sebe. Ne idem cesto u crkvu, pricescujem se jedanput godisnje. Vencan sam u crkvi, decu sam krstio, slavim slavu i primam svestenika za slavsku vodicu. Clan sam crkvenog odbora. Interesuje me da li je ispravno sto postoji tarifa za verske usluge.  S. V. iz Beograda

Iguman o.Bonifatije, zadobivsi blagocestivost, koja se po recima Apostola Pavla, «jer tjelesno obucavanje malo je korisno, a poboznost je korisna za svasto, imajuci obecanje zivota sadasnjega i onoga koji ide (1 Tim.4, 8); zadobivsi mudrost, koja u zlobnu dusu ne ulazi, i zadobivsi «pomazanje od svetoga, i znate sve» (1 Jov 2, 20) mogao je da odgovara na hriscanska pitanja i odgovarao je: