PISMA
RADIO MANASTIRA LEPAVINA - SVJETIONIK JEVANĐEOSKE ISTINE
Otac Gavrilo i brat Stefan
“I velika je čast i trud o.Gavrilu koji svijetli slično svijećnjaku koji na gori stoji i svima svijetli, da na taj način, u ovoj internet mreži, među grijehom, bludom i strahotom i smrću ima i tračak života i jevanđelske istine"
KNJIGA UTISAKA U PRVIM DANIMA EMITOVANJA PROGRAMA RADIO BLAGOVESTI
Čitanje jednog igumana »u etar« je prilično jedinstveno i novo u našem jezičkom i duhovnom prostoru. Pionirski, a neko bi možda rekao i drzak poduhvat.
OSVRT POSETILACA SAJTA
Pomaže Bog oče Gavrilo! Blagoslovite!
ZAHVALNA REČ DUHOVNOG ČEDA OCA GAVRILA
Manastir Lepavina
"Poznajem oca Gavrila već punih deset godina. U manastrir sam došla slučajno,iz užurbanog svijeta..."
NIŠČETA...
"Niščeta naša ljudska vrlo je duboka, tako duboka i skrivena da mnogi ne silaze do dna njenoga. Blago onima koji siđu baš do dna. Niščeta ljudska nije neki dar koji se dobija spolja, nego stvarno stanje koje treba samo saznati."
Vladika Nikolaj Velimirović
KRSTU STAR 200 GODINA I SRPSKA REVOLUCIJA
Komplikovana geostrateška pozicija Srbije između dva i više supraničkih tabora velikih sila ometala je društvene promjene, ubrzavala ih ili usporavala nezavisno od autentičnog impulsa koji su dolazili od širokih masa
RAZMIŠLJAJUĆI O PATRIJARHU NAD NOĆNIM BEOGRADOM
Njegova Svetost Arhiepiskop pećki, Mitropolit beogradsko-karlovački i Patrijarh srpski Gospodin Pavle
Mi kad bi se istinski pomolili, Bog bi uslišio naše molitve. Bog sve može.
MOJ SUSRET SA SVETOM PETKOM
Kao mala bila sam jako boležljiva.Često puta na svakodnevnim penicilinima.Nije ni čudo što mi mama i danas zna reći da se ne bi ni othranila da nije bilo ujaka i ujne. Moji su bili siromašni,a sa dvije krave i zaprežnim kolima daleki put do doktora po dubokom blatu je bio gotovo neizvedljiv..
GLAS LJUBAVI IZ AMERIKE
o.Gavrilo: “… kad jesam, jesam, a kad nisam, nisam, a to znači kad se javljam jesam, a kad se ne javljam onda nisam, i to je to.”..
"BILA SAM U UMILJENJU I PLAKALA"
Pomaže Bog, poštovana redakcijo časopisa “Blagovest”! Dobila sam vaš časopis – No.7 za 2006 godinu, gde su bili odgovori Njegovog Carskog Visočanstva Naslednika i Velikog Kneza Gerogija Mihajloviča Romanova na pitanja urednika vašeg časopisa Antona Žogoljeva. Čitala sam taj članak i plakala, zato što on, Georgije Mihajlovič ima 25 godina, a njegovi odgovori su predivni!..
U Jerusalimu
Pisac putopisa koji je pred nama, monahinja Agnija, igumanija manastira Vavedenje u Beogradu, nije vise na Zemlji. Opis svetih mesta u Palestini gde je boravila 1978.godine pokazuje koliko je, i dok je bila na Zemlji, bila vezana za Nebo. Onima koji su je znali, ovo je vise putopis po svetim mestima njene duse koji se svakodnevno pisao i bio citan od strane brojne zajednice koja je pre nekih dvadeset pet godina pocela da se okuplja u manastiru Vavedenje.
Put ka spasenju, pokajanje
Mnogi ljudi su u danasnje vreme puni briga, muce ih razne bolesti telesne i dusevne, ocajni su jer ne vide izlaz iz svojih problema i muka sto su ih snasle. A za sve ovo ne krive sebe gresne, veÊ Jedinog Bezgresnog, Oca nasega, Tvorca neba i zemlje.
Zbog cega? Zato sto misle da ih Gospod kroz zivotna iskusenja namerno gura u propast, a ne mogu da shvate da iskusenja postoje radi spasenja njihovih dusa zalutalih, da bi se one vratile Pastiru svome - kroz POKAJANJE! Mnogima je tesko da priznaju da su sagresili u mislima, recima i delima, namerno ili nenamerno. Hodeci i dalje svojim putem, survavaju se u jos veci ponor sluzeci se lazima i obmanama. No ima onih koji uvide svoje pogreske, pa se pokaju blagovremeno.
Pomaze Bog, oce Gavrilo i draga braco
Pisem Vam u velikoj hriscanskoj radosti, sa velikom nadom i verom da cu uspeti bar delic te radosti da Vam prenesem.
Zovem se Bozana V. i poreklom sam iz lepe Slavonije (otac mi je iz Novske, majka iz Bebrine kod Nove Gradiske, a ja sam rodena u Slavonskom Brodu, gde smo i ziveli do 1970.god.). Sada zivim na periferiji Beograda, tj. u Zelezniku. Od prosle godine pocela sam redovno da posecujem crkvu Sv. Trifuna na Topciderskom groblju u Beogradu, ciji je staresina otac Dejan Dejanovic, nas duhovni otac i mnogo vise od toga. Od male, puste, kakve su obicno grobljanske crkve, svojom ljubavlju stvorio je jednu malu oazu u kojoj sve vrvi od dece, mladosti, radosne starosti i zajednicke ljubavi u Hristu, koja nas sve povezuje.
POMAZE BOG OCE GAVRILO I SVA BRACO MANASTIRA LEPAVINA
Na praznik RODJENJA PRESVETE BOGORODICE,21.9.2002gd.
Visokoprepodobni Arhimandrit Aleksej Bogicevic, zajedno sa grupom vernika iz Beograda posetilo je Vas manastir.
Blagodat koju smo tada osetili i poneli sa sobom zeleleli bi smo da putem ovog pisma prenesemo na svu bracu i sestre koji vole Vas manastir.
Dragi oce Gavrilo, Vi dobro znate da ova nasa poseta koje je usledila bas na dan RODJENJA PRESVETE BOGORODICE je jos jedno cudo PRESVETE BOGORODICE LEPAVINSKE.
Pomaze Bog – Hristos Vakrse, oce Gavrilo!
Evo da vam se zahvalim i napisem par reci o mom dolasku u M. Lepavina kod vas, i da vam posaljem imena vernika koji hoce pretplatu za vas casopis.
Oce Gavrilo, neizmerno hvala Presvetoj Bogorodici Lepavinskoj, vama i svom bratstvu za molitve i gostoprimstvo, hvala i onoj porodici sto su me dovezli do manastira, kada budem dolazila kod vas sledeci put zelela bih da ih vidim i zahvalim im se na neki nacin.
Kada sam kod vas dosla bila sam pod velikim iskusenjem, mukama i bolesna, pala sam jer vise nisam mogla da se borim sa zlom. Jako me je bolelo grlo i ceo vrat, imala sam utisak da me neko gusi i samo sam plakala. Volje nisam imala ni da radim ni da zivim, nisam mogla ni Bogu da se molim kako treba, izgubila sam nadu, jednostavno cekala sam kraj. Razocarala sam se u svemu, da ne govorim o narodu koji ne veruje vec o narodu u crkvi, ono sto sam videla sta se sve radi. Ja sam shvatila da svi imaju neku visu silu, neke druge molitve da se mole i sa jedne i sa druge strane. Videla sam da imaju neku moc i da oblate osobu. Ja sam imala mnogo iskusenja, od mene su jaci i ja ne mogu da se odbranim sa mojim molitvama kojim se molim, rekla sam samoj sebi pa zasto bih onda i zivela kada ovoj muci kraja nema. Jesu ta iskusenja i od mojih grehova koje treba da iskajem, mozda mi Bog nije oprostio sve, ali osecam da ima i od naroda. Za sve moje grehe ja se kajem i molim Boga da mi oprosti za ono sto sam ispovedila i ono sto nisam, i sto znam i sto ne znam, jer Bog vidi sve i zna sve.
