Sinđel Nikodim Burakov: HRIŠĆANSKA LJUBAV JAČA OD SMRTI
Zivot i podvizi majke Marije Skob?ove
- neobicne ruske monahinje XX veka
Uvodna objasnjenja
Majka Marija Skobcova je ruska monahinja i neobicna hriscanska podviznica koja je zivela uglavnom u prvoj polovini nasega veka.
Zatvaranje Arhangelskog podvorja Surskog manastira: sećanja o?evidaca
“TAJ DAN NECU NIKADA ZABORAVITI...”
U istoriji Arhangelske Eparhije 1920. godina je bila tragicna. Upravo tada su zatvoreni gotovo svi manastiri koji su se nalazili na njenoj teritoriji. I uz ostale - cetiri od pet zenskih manastira koji su se nalazili na Arhangelskoj zemlji: Holmogorski Uspenja Bogorodice, Usceljski i Blagovestenjski. U taj tuzni spisak dospeo je i Surski Jovano-Bogoslovski manastir, koga je 1899. osnovao pravedni Jovan Kronstatski, koji je rodjen u selu Sure pored Pinege.
PISMO O RUSKIM NOVOMUCENICIMA (Iz lista "Pravoslavnaja Rus")
Nedavno je u redakciju lista “Pravoslavnaja Rus” stiglo pismo iz Abhazije.
“Mnoga vam leta, Bogoljubiva redakcijo,” pisalo je u tom pismu. “Pise vam po blagoslovu bratije poslusnik Novo-Atonskog Simono-Kananitskog manastira, Viktor. Nedavno su do nas dosli materijali iz vasih novina, odstampani na kseroksu. Ako postoji takva mogucnost, molimo vas da nam ih posaljete u potpunosti. Sa svoje strane saljemo vam zbornik materijala iz istorije naseg manastira. Posto posle nedavnog gruzijsko-abhazijskog rata polozaj u Abhaziji jos nije stabilan, poste skoro da i nema. Ali s pomocu Bozjom, nadamo se da ce pismo stici.”
Žitije arhimandrita Gavrila Raletina?kog
(1904-1996)
Arhimandrit Gavrilo Dimitrijevic, Kragujevcanin, rodjen je 1904. godine. Krsteno ime mu je Milisav (Misa). Bio je srednjeg rasta, vedrog cela, crnih ociju, malo povijenog nosa i izrazito crne, guste kose i duge brade. Radio je u Hriscanskoj zajednici u Kragujevcu.
O VI?ENJU DUHOVNIH BIĆA
Da bismo shvatili u koju i kakvu oblast ulazi dusa posle smrti, mi na nju treba da pogledamo u punom kontekstu covekove prirode. Treba da shvatimo prirodu covekovu pre praroditeljskog grehopada i promene koje su usledile posle pada, kao i sposobnost covekovu da stupa u kontakt sa duhovnim bicima.
OTAC SERAFIM ROUZ
Otac Serafim Rouz je prvi pokrsteni Amerikanac koji je istinski primio pravoslavlje i kao pisac i molitvenik procuo se sirom pravoslavnih zemalja, narocito u Rusiji.
RAZGOVOR SA ARHIMANDRITOM O. TADEJOM
Ima li vece radosti za jednog vernika nego videti i cuti duhovnog coveka koji je usao u oblast uzvisenog nacina zivota i crpi saznanja iz visih stepena realnosti. Njegov je zivot sav od Gospoda Hrista, i zato je sav - hristozivot; i misao njegova je hristomisao; i osecanje njegovo je hristoosecanje. Sve njegovo je prvo Hristovo, pa onda njegovo. U njemu kao da nema njega, vec je sve i u svemu Gospod Hristos.
POUKE STARCA KLEOPE
Koliko je vrsti patnje u svetu?
Dve vrste: telesna patnja i moralna patnja, to jest dusevna, kao griza savesti, tuga, ocaj, sumnja, gnev, mrznja, itd. Ljudske patnje se mogu podeliti jos na dva dela: jedne radi ispravljanja i preciscavanja dobrih i druge radi kazne i zaloga vecne osude zlih ("Putevoditelj propovednika” od dr. K. Kiriceskua i svest. K. Nazarija, str. 291-293).
SVETI PRAVEDNI ALEKSIJ MECOV
(spomen 9./22. juna)
Bacuska otac Aleksej Mecov rodio se u Moskvi 1859. godine 17. marta na
dan svetog Aleksija coveka Bozijeg. Njegov otac Aleksej Ivanovic bio je dirigent mitropolitskog cudovskog hora1 i uzivao je posebnu ljubav i pokroviteljstvo mitropolita moskovskog Filareta.
Odgovori igumana o.Bonifatija na pitanja raznih lica
Iguman o.Bonifatije, zadobivsi blagocestivost, koja se po recima Apostola Pavla, «jer tjelesno obucavanje malo je korisno, a poboznost je korisna za svasto, imajuci obecanje zivota sadasnjega i onoga koji ide (1 Tim.4, 8); zadobivsi mudrost, koja u zlobnu dusu ne ulazi, i zadobivsi «pomazanje od svetoga, i znate sve» (1 Jov 2, 20) mogao je da odgovara na hriscanska pitanja i odgovarao je:
Put ka spasenju, pokajanje
Mnogi ljudi su u danasnje vreme puni briga, muce ih razne bolesti telesne i dusevne, ocajni su jer ne vide izlaz iz svojih problema i muka sto su ih snasle. A za sve ovo ne krive sebe gresne, veÊ Jedinog Bezgresnog, Oca nasega, Tvorca neba i zemlje.
Zbog cega? Zato sto misle da ih Gospod kroz zivotna iskusenja namerno gura u propast, a ne mogu da shvate da iskusenja postoje radi spasenja njihovih dusa zalutalih, da bi se one vratile Pastiru svome - kroz POKAJANJE! Mnogima je tesko da priznaju da su sagresili u mislima, recima i delima, namerno ili nenamerno. Hodeci i dalje svojim putem, survavaju se u jos veci ponor sluzeci se lazima i obmanama. No ima onih koji uvide svoje pogreske, pa se pokaju blagovremeno.
Pomaze Bog, oce Gavrilo i draga braco
Pisem Vam u velikoj hriscanskoj radosti, sa velikom nadom i verom da cu uspeti bar delic te radosti da Vam prenesem.
Zovem se Bozana V. i poreklom sam iz lepe Slavonije (otac mi je iz Novske, majka iz Bebrine kod Nove Gradiske, a ja sam rodena u Slavonskom Brodu, gde smo i ziveli do 1970.god.). Sada zivim na periferiji Beograda, tj. u Zelezniku. Od prosle godine pocela sam redovno da posecujem crkvu Sv. Trifuna na Topciderskom groblju u Beogradu, ciji je staresina otac Dejan Dejanovic, nas duhovni otac i mnogo vise od toga. Od male, puste, kakve su obicno grobljanske crkve, svojom ljubavlju stvorio je jednu malu oazu u kojoj sve vrvi od dece, mladosti, radosne starosti i zajednicke ljubavi u Hristu, koja nas sve povezuje.
POMAZE BOG OCE GAVRILO I SVA BRACO MANASTIRA LEPAVINA
Na praznik RODJENJA PRESVETE BOGORODICE,21.9.2002gd.
Visokoprepodobni Arhimandrit Aleksej Bogicevic, zajedno sa grupom vernika iz Beograda posetilo je Vas manastir.
Blagodat koju smo tada osetili i poneli sa sobom zeleleli bi smo da putem ovog pisma prenesemo na svu bracu i sestre koji vole Vas manastir.
Dragi oce Gavrilo, Vi dobro znate da ova nasa poseta koje je usledila bas na dan RODJENJA PRESVETE BOGORODICE je jos jedno cudo PRESVETE BOGORODICE LEPAVINSKE.
Pomaze Bog – Hristos Vakrse, oce Gavrilo!
Evo da vam se zahvalim i napisem par reci o mom dolasku u M. Lepavina kod vas, i da vam posaljem imena vernika koji hoce pretplatu za vas casopis.
Oce Gavrilo, neizmerno hvala Presvetoj Bogorodici Lepavinskoj, vama i svom bratstvu za molitve i gostoprimstvo, hvala i onoj porodici sto su me dovezli do manastira, kada budem dolazila kod vas sledeci put zelela bih da ih vidim i zahvalim im se na neki nacin.
Kada sam kod vas dosla bila sam pod velikim iskusenjem, mukama i bolesna, pala sam jer vise nisam mogla da se borim sa zlom. Jako me je bolelo grlo i ceo vrat, imala sam utisak da me neko gusi i samo sam plakala. Volje nisam imala ni da radim ni da zivim, nisam mogla ni Bogu da se molim kako treba, izgubila sam nadu, jednostavno cekala sam kraj. Razocarala sam se u svemu, da ne govorim o narodu koji ne veruje vec o narodu u crkvi, ono sto sam videla sta se sve radi. Ja sam shvatila da svi imaju neku visu silu, neke druge molitve da se mole i sa jedne i sa druge strane. Videla sam da imaju neku moc i da oblate osobu. Ja sam imala mnogo iskusenja, od mene su jaci i ja ne mogu da se odbranim sa mojim molitvama kojim se molim, rekla sam samoj sebi pa zasto bih onda i zivela kada ovoj muci kraja nema. Jesu ta iskusenja i od mojih grehova koje treba da iskajem, mozda mi Bog nije oprostio sve, ali osecam da ima i od naroda. Za sve moje grehe ja se kajem i molim Boga da mi oprosti za ono sto sam ispovedila i ono sto nisam, i sto znam i sto ne znam, jer Bog vidi sve i zna sve.
KNJIGA: "ČUDA PRESVETE BOGORODICE LEPAVINSKE"
Presveta Bogorodica Lepavinska
U manastire kao duhovna središta, kao mesta gde se svakodnevno uznose molitve Bogu i gde se preko molitava odrzava prisna veza sa Bogom, ljudi od davnina dolaze po pomoc koju im sam Bog po neizmernoj milosti Svojoj a radi usrdnih molitava vernih sluzitelja svojih daruje. Ovu vecnu istinu potvrdjuju reci Svetog Jevandjelja: “Sve sto uzistete u molitvi, ako uzverujete dobicete” (Mt. 21, 22), i apostola Jakova: “Mnogo moze snazna molitva pravednoga” (Jak. 5, 16), i reci svetog Jovana Zlatousta: “Ne postoji nista jace od molitve”.
Samo uz jaku veru onog koji iste i vatrenu zelju za isceljenjem moze se dogoditi “cudo”. Ipak, “cuda” nisu mehanicka, na njih ne deluje nicija volja osim volje Bozje, ne moze ih stvoriti nijedan covek po nekakvoj svojoj moci, svome htenju i svojoj volji. “Cuda” su iskljucivo proizvod neizmerne milosti i promisla Bozjeg, kao i nepokolebljive vere i nade potrebitoga te usrdne i vatrene molitve sluzitelja Bozjeg koji posreduje u njihovom ostvarenju.
Rec “cudo” ima mnoga znacenja, u ovom slucaju oznacava ostvarenje onoga sto trazimo molitvom od Boga. Ponekad nasa trazenja uz sve nase zelje i uz svu nasu veru ne bivaju uslisena. “Putevi Bozji su neispitani” (Rim. 11, 33), kaze sveti apostol Pavle, sto znaci da Bog najbolje zna sto nama treba i sto nam je na korist za spasenje duse. Ne treba molitvom traziti ono sto se samo od sebe ostvaruje po reci Hristovoj: “Ne brinite se, dakle, sta cemo jesti, ili sta cemo piti, ili cime cemo se odenuti? Jer sve ovo neznabosci istu; a zna i Otac vas nebeski da vama treba sve ovo. Nego istite najpre Carstvo Bozje, i pravdu njegovu, i ovo ce vam se sve dodati” (Mt. 6, 31-33).
Arhimandrit Gavrilo
Cudo isceljenja je za sve nas znak prisustva Bozjeg. Njegov smisao nije samo u daru isceljenja nevoljnome, vec ima visi i dublji smisao u budjenju vere i potvrdi svemoci Bozje u ovome svetu. Bog je sa svakim od nas u nasim nevoljama i strpljivo ceka da mu se obratimo molitvom: “Boluje li ko medju vama? Neka dozove prezvitere crkvene, i neka se mole nad njim, pomazavsi ga uljem u ime Gospodnje. I molitva vere ce spasti bolesnika, i podignuce ga Gospod; i ako je grehe ucinio, oprostice mu se” (Jak. 5, 14-15).
Manastir Lepavinu su oko 1550. godine utemeljila dvojica monaha iz Carske lavre Hilandara sa Svete Gore. Za istoriju manastira neraskidivo je vezana cudotvorna ikona Presvete Bogorodice Lepavinske. Nastanak ove ikone datira s pocetka 16. veka i delo je nepoznatog autora. Ikoni se s razlogom pripisuju cudotvorne isceliteljske moci. Zanimljiv je podatak da je 1943. godine u nemackom bombardovanju gotovo unisten ovaj manastir. Tesko su osteceni toranj i sama crkva, na koju su pale dve avionske granate. Tom prilikom unisten je skoro kompletan ikonostas sa ikonama. Ikona Presvete Bogorodice je cudom Bozjim ostala neostecena - nasli su je zatrpanu pod debelim naslagama maltera i cigle neostecenu, bez ijedne ogrebotine. Posto nije bilo mogucnosti da se postavi na svoje predjasnje mesto, bila je prenesena sa ostalom ostavstinom manastira u skladiste Pravoslavnog muzeja Mitropolije u Zagreb. Slucajno je 1967. godine ikonu na tavanu muzeja pronasao djakon Simeon Sakulj i ona je po blagoslovu Mitropolita Damaskina iduce godine vracena u manastir. Za ikonu je izradjen prelepi tron, zaduzbina Mije Cvetkovica, duboresca iz Beograda.
o. Gavrilo
Za isceljenja pred �?udotvornom ikonom Presvete Bogorodice Lepavinske vezani su mnogi �?udesni događaji, brojna svedo�?anstva i izvorni zapisi, kako iz nekadasnjeg tako i sadasnjeg vremena.
