Са игуманијом Дивјејевског манастира Сергијом (Конковом) разговарале су Марија Владимировна и Валерија Колбикова

- Oče Aleksandre, da li se u našim poslednjim vremenima može tvrditi da je monaški put poželjniji i smatrati da je danas teže spasti dušu u porordici? Da li je porodični put isto tako spasonosan kao i monaški?

autor: Protojerej Igor Pčelincev
Predskazivanje kraja sveta je bilo moderno u sva vremena. Svaki manje ili više okrugao datum je propraćen mnoštvom “proročanstava”. Mnogi se i danas zanose Nostradamusom. Da li treba da se bojimo kraja sveta ili da ga očekujemo sa nestrpljenjem?

Čovek je rodjen za večni život sa Bogom i ovde treba za to da se priprema. Mnogi ljudi prosto ne shvataju blaženstva koja im je Bog dao, udaljuju se od Boga i zato su nesrećni...

«Želim da Rusija postane protestantska zemlja, tada ćemo živeti kao ljudi», - tako su pisali i govorili 90-ih godina. I danas neki smatraju da nam upravo pravoslavni mentalitet smeta za poboljšanje ekonomije. To se umnogome dešava pod uticajem knjiga nemačkog filozofa i sociologa Maksa Vebera, koji je pokazao uticaj protestantske etike na razvoj kapitalizma. A moga sagovornika su Veberove knjige u studentskim godinama podstakle na misao da istražuje radničku etiku manastira. On je nedavno na sociološkom fakultetu Više ekonomske škole branio kandidatsku disertaciju na temu: «Osnovne kategorije ekonomske etike savremenog ruskog pravoslavlja: analiza socijalno-ekonomskih doktrina RPC i ekonomske prakse manastira» (veliki deo istraživanja je sproveden uz finansijsku podršku Instituta za gradjansku analizu). Ivan Zabajev je ispričao svoje utiske i poglede u intervjuu za naš sajt NS

Свештеник Александар Авдејчев није рукоположен одмах после духовне семинарије. Носилац је важних одговорних места које човек по превилу сам не оставља већ их пажљиво чува. Гледано световно, са четрдесет година он већ има блиставу каријеру: као лекар одбранио је и докторску дисертацију, радио је као професор на катедри медицнског факултета, као психотерапеут, има и једно образовање више (психолога). На крају је имао положај главног психолога Кујбишевске железнице, на руководећем месту са четрдесет специјалиста-психолога разних градова наше области. Али у једном тренутку су сва та његова звања и дужности изненада изгубили своју привлачност за њега и изненада су се пред њим отворили сасвим нови видици. Прошавши кроз личну трагедију – изненадна смрт жене несретним случајем 2001. године, он се дотакао сасвим других области живота. А сва ранија знања су му помогла да осмисли важност овог открића. Данас свештеник Александар Авдејчев сам васпитава својих двоје деце, ради на обнови сеоске цркве у родном месту својих предака, и тешко може да се одбрани од многобројних поклоника који траже у њему не само пастира, него и лекара... Његова веза са железницом није престала: данас он служи у привременој цркви која је опремљена у бившем железничком вагону.

Свештеника Владимира Бормотова многи људи у парохији цркве Воздвижења крста у граду Самари називају својим утешитељем. У каквим год тешкоћама да се људи нађу, он им увек све објасни, поразговара, пронађе речи које могу да им загреју срце и учврсте веру у Господа. И још кажу да се овај отац, свештеник увек иде по парохији обучен у свештеничке одежде. Само узме своју торбицу и тако пешке иде улицама обучен у расу и обавља своју службу. Мало ко тако ради, те сам одлучила да поразговарам са оцем Владимиром, о чему је реч.

...мера узвишеног, мера доброте, нешто чиме се све у животу мери, каже Радмила Мишев, главни и одговорни уредник часописа за децу “Светосавско звонце”

Игуманија Љубав (Нестеренко), настојница Ново-Тихвинског женског манастира (Катаринбург): Ново-Тихвински женски манастир је познат je с крајa XVIII века. У 1920. години је затворен, па порушен. Обновљен је 1994. године, а данас овај манастир представља једну од већих женских обитељи у Русији.

каже 92. годишња Султанија Црквењаков, додајући да јој вера даје снагу, мир, спокојство и оптимизам

говори косовски песник Александар Деспотовић, чије песме овековечују наше православно постојање

Nema takvih instrumenata koji bi mogli da odrede svetost čuda.

“Nastojatelj Bogojavljenske crkve u selu Iljinka otac Evgenije je kupio staru ikonu “prorok David i Isaija”. Kada ju je sveštenik doneo kući i očistio prašinu ona je obilno zamirotočila, - piše iz Burjatije P.Kazmin. – Nije ni čudno, ali sveštenik nije dobio novu pastvu posle toga. Očigledno, danas ljude ne možeš više ničim da zadiviš. Ali da im kažete da im duguju neku platu – to bi zaista bilo prihvaćeno kao čudo…”

A.Šejkin iz altajskog Rubcovska kaže: “U jednom od čestitih domova u naselju Kulunda se desilo čudo samoobnavljanja ikone Presvete Bogorodice koja se u toj porodici čuva četrdeset godina: davno potamnela ikona je zablistala i stavili su je u crkvu. Vernici to različito tumače, ali većina kaže da se to desilo na nešto dobro. Da li bi novine mogle da pojasne (razume se ne sa ciljem nametanja sujevernih nastrojenja u društvu) mišljenje autoritativnog sveštenika o ovom i drugim hrišćanskim čudima?”

autor: Protojerej Aleksandar Volohov, razgovarali Ana Kastarnova i Olga Iljina

рекао је владика никшићко-будимљански Јоаникије на изложби о задужбинарству и обнови манастира Калудре

у транзицији живимо један сиромашан живот а на удару су посебно млади људи, каже неуропсихијатар др Петар Бокун