I više od toga, i majka i ja smo imali jednu te istu misao: sve što je bilo pre ocrkovljenja nije bilo istinsko, jer ljudski život dobija pravi smisao samo u Hristu. To što sam tražila je BOŽANSKA BLAGODAT, koja leči sve nemoćne i ispunjava oskudne ...

Samo onaj pastir koji u potpunosti posveti svoj život služenju Bogu i bližnjima, sposoban je da privuče ka Gospodu ljudska srca ogrubela od životne sujete, i da im pomogne da pronadju veru i nadu.

Lično sebi mogu se pripisati samo sopstveni gresi i greške – eto to je tvoje – niko na to ne pretenduje. A sve pravilno i dobro u našem životu je Božija milost. Sam Gospod se brine o tome da skupljamo sebi blago na nebu, a mi smatrajući se Hristovim, često se nalazimo kranje udaljeni od svog priziva.

Ujutro 1.11.2008. godina u 9.30 časova služena je Sveta Liturgija, a posle nje i parastos ocu Grigoriju iz manastira Gomionice, u Crkvi posvećenoj Svetom Prokopiju na Divanu u selu Babići, u bihaćko-petrovačkoj eparhiji.

“Uninije je teško mučenje duše, neizrečena muka i kazna koja je mnogo gorča od svake druge kazne i mučenja” (sveti Jovan Zlatoust).

Danko i Ljiljana Malešević sa pet kćeri i četiri sina popravljaju demografsku sliku i prava su retkost među prijedorskim porodicama koje se najčešće odlučuju na dvoje dece..

Snaha i svekrva, to je priča za sebe. Moderna žena danas ima često problem sa svekrvom. Svekrva zna biti prepametna. Brzina kojom se snaha kreće i svekrvin ritam, tu nema sklada. Ne možemo tražiti od svekrve da se mijenja u tako poznim godinama. Ona nam je data uz muža i nametnula se polako. Muž kao da je iščezao u ovom ženskom ratu..

Autor: Elena Korovina
Ja ništa ne želim...Ja sam i tako već srećan.
«Tri susreta», I.S.Turgenjev

Mitropolit Antonije Suroski

Objavljeno u ruskim novinama, 4.septembra 2008. godine
Devojčice vode dnevnike u svim vremenima …

Pre godinu dana u Moskvu je po poslušanju došao dirigent hora Sveto-Zosimovog manastira Vladimirske eparhije, monah David. Tu mu se desila saobraćajna nesreća.  Došao je u prvu Gradsku bolnicu sa prelomima karličnog zgloba i ruke, potresom mozga i tromboflebitom...

Nadavno je kod nas u redakciju radio-stanice navratio jedan čovek. Tražio je malo poznatu pesmu Renata Ibragimova «Mirno tatarsko selo». Raspričali smo se. Pokazalo se da je Roman Islamov i sam poreklom iz jednog takovog «mirnog tatarskog sela» kod Uljanovska. A pesmu je tražio za akciju koju organizuju Tatarska Pravoslavna zajednica zajedno sa Tatarskim kulturnim centrom. Zanimljivo i sa oduševljenjem nam je ispričao o tome kako tatari prelaze u Pravoslavnu veru i kako pri tome čuvaju i poštuju svoje tradicije.

А да би то тако било потребно је неговати међусобну љубав, не може мејл да замени топлину речи, додира, загрљаја, каже др Милијана Савић из удружења «Помоћ породици»

Kako su leti odeveni moji vršnjaci? Kratke suknje iznad kolena, kratke majice, sandale sa visokim štiklama ... Ako upitaš takvu devojku zašto se baš tako oblači, odgovor će biti jednostavan: danas je to moderno. Moda nas svuda okružava, i mi postepeno, i neprimetno počinjemo da joj se potčinjavamo u svemu.

Nedavno je u našu redakciju došlo pismo bez povratne adrese. Ne znamo ni prezime ni adresu tog čoveka koji je poslao pismo. Ne znamo ništa ni o njegovoj daljoj sudbini. Moguće je da su sve ovde navedene činjenice – izmišljene, ali nešto nam je govorilo da je olovka tog čoveka pisala sa iskrenom boli i istinskim pokajanjem. Mi ni u kom slučaju ne opravdavamo tog čoveka, koji ne samo da je prestupio Božiju Zapovest, već i gradjanski zakon. Mi prosto želimo da mu pružimo mogućnost da kaže ono što želi. A vas dragi čitaoci molimo da se pomolite za slugu Božijeg Mihaila, da ga Gospod vrati u normalan život i postavi na put spasenja.
Kako je sve počelo?