INTERNET BIBLIOTEKA
Hilandar: Kulturna raskrsnica 1
Da bi se dala potpuna slika Hilandara kao kulturne raskrsnice, moralo bi se pisati o njegovim vezama i dodirima sa Vizantijom, Jerusalimom, Srbijom, Rusijom, Bugarskom, Vlaškom, Moldavskom i sa Srbima u Austro-Ugarskoj. To bi premašilo granice ovog napisa i zahtevalo bi pisanje jedne obimne studije koja bi bila ne članak za časopis, već cela knjiga. Otuda ćemo se u ovom napisu ograničiti prvenstveno ali ne i isključivo na prikazivanje Hilandara kao kulturne raskrsnice izmedju Srbije i Rusije.
Ko i kako piše Žitija Svetih
Problem, kome je posvećen ovaj članak, se pojavio relativno nedavno. U poslednjih deset godina, kada je bilo kanonizovano stotine Svetih, a medju njima je najveći broj onih čiji je podvig ukrasio XX vek, pojavila se nasušna potreba za pisanjem žitija. Tu je i nastao problem: kojim žanrom, i na koji način treba pripovedati o tim ljudima, čiji život je još uvek u sećanju očevidaca i u vezi koga čak ponekad postoje i protivurečna sećanja?
SVETI SAVA
“O Božija, o ljubazna, o slatkoga i preosvećenog glasa, bogoglasni Savo !
S nama nelažno obeća biti do skončanja veka, bogolepni Savo!
A mi, ljubljena čeda tvoja, kao zaštitu i nadu imajući tebe,
sada se radujemo. Gle čuda, braćo, svetlijeg od svih čudesa,
zanosnog i neiskazanog, punog udevljenja, o sila Božija velkka
i neiskazana čudesa Njegova, da onoga koji ljubi Boga i tvori volju Njegovu
ni grob ne uništi, niti zemlja držati uzmože. No još za života njegova
sama pučina morska posluži njemu. A po smrti zemlja ne prikosnu se
bogonosnome telu njegovome, no šta više, kao krin miomirisni
proraste njegovim mirisima pobožnosti koja od mladosti cvetaše.
I po kazivanju proročkom: ni telo njegovo ne vide truljenja!
(Atanasije, prva polovina 13. veka)
PRE SLOBODE...
Medjutim, ostaje jedna prevažna činjenica koje moramo vazda biti svesni ako istinsku slobodu otadzbini želimo: ne možemo nikome istinsku slobodu doneti dok sami sebe ne oslobodimo !
Potrebno je najpre da se gnjeva i mržnje oslobodimo kako bismo moć sagledanja stvarnosti dobili i stvarnog neprijatelja prepoznali i pobedili.
O ODEĆI I ODEŽDAMA PRAVOSLAVNIH SVEŠTENOSLUŽITELJA
Nema pismenih izvora, niti ikona iz najranijeg doba hrišćanstva na kojima bismo mogli videti kako su apostoli i prvi hrišćanski sveštenoslužitelji bili obučeni kada su vršili bogosluženja.
Liturgičari koji su se bavili i bave temom odjejanja sveštenoslužitelja, smatraju da se apostoli i njihovi naslednici nisu u van-bogoslužbenom vremenu razlikovali po odeći od ostalih ljudi svoga vremena i svoje okoline. I pri bogosluženjima su bili odeveni u gradjanska odela, samo, da se tako izrazimo, “praznična”. Tako, sv. Jeronim piše: “Božanska religija ima jedno odjejanje u obavljanju sveštenoradnji, drugo u običnim odnosima i životu”.
MOLITVE ZA UPOKOJENE
UTEHA PRAVOSLAVNOM HRIŠĆANINU KOJI TUGUJE ZBOG GUBITKA BLIŽNJIH
Sa blagoslovom Episkopa Žičkog G.Stefana izdaje: Svetosavska omladinska zajednica pri Crkvi Sveog Ahilija u Arilju
Blaženi mrtvi koji od sada umiru u Gospodu (Otkr. 14, 13).
Nećemo pak braćo da vam bude nepoznato šta je sa onima koji su usnuli, da ne biste tugovali kao oni koji nemaju nade (1 Sol. 4, 12).
IZ ŽITIJA SVETIH: Sv. JOVAN ZLATOUSTI
«Carica hoće da je budem kao mrtav; da ne vidim nepravde koje se ?ine; da ne ?ujem glasa tla?enih, pla?ećih i ojađenih; da ne izobli?avam one koji greše. Ali pošto sam ja episkom i meni je povereno staranje o dušama, ja sam dužan nedremljivim okom motriti na sve, saslušavati molbe svih, pou?avati i upućivati sve, i izobli?avati nepokajane. Jer ja znam da je sigurna propast: ne izobli?avati bezakonje i ne opominjati bezakonike. Bojim se da se i na mene ne primene re?i proroka Osije: Sakriše sveštenici put Gospodnji (Os. 6,9) . Jer božanbstveni apostol naređuje karati pred svima onoga koji greši, da i drugi imaju strah (1 Tm.5,20). I on isti u?i, govoreći: «Propovedaj re?, nastoj u dobro vreme i u nevreme, pokraj, zapreti, umoli» (2 Tm.4,2).
MOJ PUT K BOGU I U CRKVU
Rodjen sam u verujucoj porodici – majka i baka su verovale u Boga. Rastao sam bez oca. Od skolskih dana me je interesovala filozofija i matematika. Vec u starijim razredima sam prestao da budem ateista. Citanje knjiga i razgovori sa prijateljima su neprekidno “podgrevali? u meni zelju da shvatim u sta verujem. Posle citanja knjiga indijske filozofije i joge pozeleo sam da dozivim snazno duhovno iskustvo. Neko vreme sam se, odista neregularno, bavio jogom. Medjutim, moje unutrasnje stanje me nije zadovoljavalo. Osecao sam izolovanost od okoline i bolesnu zatvorenost u sebe. Sve je to, sada znam, bilo bez Blagodati, a moze se reci i gore od toga.
POUKE SV. TEODORA STUDITA ZA ČASNI POST
U petak prve sedmice Velikog posta.
Braco i oci! Mirjanin koji zeli da ustroji velik i lep dom nema pokoja ni danju ni nocu, trudeci se muci se i trpi nevolje dok ne zavrsi izgradnju. On je tako usrdan i trudoljubiv da su mu um i misli njegove toliko zanete time samo da zavrsetak izadje lep (da i krov bude lep) i izvrstan tako da i sve ostalo bude ukraseno i uradjeno da bi svako drugi pozeleo da ima takav dom. Ako bi neko pokusao da zadrzi takvog staratelja time bi mu naneo veliku nepravdu.
Prepodobni Simeon Novi Bogoslov: "BESEDA SEDAMDESET ŠESTA"
O tome da se spasonosni post treba ?uvati i držati
ne samo tokom prve nedelje Sv. Četrdesetnice,
nego i tokom svih ostalih
Ovo sto sada ima da kazem vasoj ljubavi trebalo je reci prosle nedelje. Ali posto sam znao da prve sedmice Cetrdesetnice gotovo svi hriscani sa radoscu i velikom usrdnoscu drze dobri i spasonosni post, i da svako rado polaze na svoj vrat jaram njegov, i da ne mozes naci, cak ni medju onima koji ne trazeci sebi spasenje provode zivot bezbrizno i lenji za bogougadjanje, ni jednoga koji u tu nedelju ne bi sacuvao zakon posta i koji zajedno sa drugim hriscanima, koliko god mu to padalo tesko, ne bi cuvao uzdrzanje, resio sam da ovu moju besedu vama o postu tokom ostalih nedelja Velikog posta odlozim do sada.
Sv. Ignjatije Brjan?aninov: "POUKA U DRUGU NEDELJU POSTA"
Zna?aj posta za ?oveka
“Pazite na sebe da srca vasa ne otezaju
prejedanjem i pijanstvom” (Lk.21, 34).”
Ljubljena braćo! Dušespasonosno je da u dane svete Četrdesetnice ne samo iscrpljujemo svoje telo postom, nego i da besedimo o postu; dušespasonosno nam je da u dane svete Četrdesetnice obratimo svu pažnju na spre?avanje prejedanja i pijanstva, na koje nas je upozorio sam Gospod: “pazite na sebe”, rekao je On, “da srca vasa ne otezaju prejedanjem i pijanstvom” (Lk. 21, 34).
Episkop Nikolaj Velimirović: "POUKA U TREĆU NEDELJU VELIKOG POSTA - KRSTOPOKLONU"
Srce tvoje neka ne zavidi gresnicima,
pre budi u strahu Gospodnjem vazda
(Pr. Solom. 23, 17).
1. Ti si kršten covek, tj. opran od prvobitne ne?istote i otrebljen od prastarog korova. Prvobitna necistota i prastari korov nastali su od prvobitnog i prastarog praroditeljskog greha. Da li cenis neizmernu milost i preveliki dar sto ti je darovan krstenjem?
Dr Mateja Matejić, protojerej-stavrofor: "POSTITI ILI NE POSTITI?"
Uskršnji post je vreme naseg duhovnog pripremanja za najveci hriscanski praznik - Vaskrsenje Gospoda nasega Isusa Hrista. Smisao i svrhu nasega posta je vrlo lepo objasnio sveti Jovan Zlatousti: “Vi znate da oni koji su pozvani od nekog cara ili princa ukrasavaju svoje domove, a vi, braco moja, koji kroz sveto pricesce primate Hrista u svoj duhovni dom ocistite svoja tela, ocistite ga postom i ukrasite ga skromnoscu “ (Beseda u cetvrtu nedelju posta).
Dr. Mateja Matejić, protojerej-stavrofor: "O RADOSTIMA POSTA"
A kad postite ne budite zalosni kao licjemeri; jer oni nacine blijeda lica svoja da ih vide ljudi kako poste. Zaista vam kazem da su primili platu svoju. A ti kad postis namazi glavu svoju, i lice svoje umij, da te ne vide ljudi gdje postis, nego Otac tvoj koji je u tajnosti; i Otac tvoj koji vidi tajno, platice tebi javno
(Jevandjelje po sv. Mateju, 6:16-18)
