INTERNET BIBLIOTEKA
OČEV HLEB
Bela očeva «Volga» juri pored zelenog polja pšenice. Otac Irinej je uzeo zemlju pod zakup, da bi za dobijena sredstva od letine završio gradnju hrama. «Sutra ćemo zaprašivati, - pokazuje otac Irinej na svoja polja, - od buba, raznih štetočina. Avion za jedan hektar košta 110 rubalja, što je ukupno 33 hiljade. Skupo, ali šta da se radi».
O veselom «prazniku» tikve (Halloween)
Nastupilo je vreme kada se društvo u kome živimo, s uzbudjenjem priprema za «praznik» Halloween. Medjutim, daleko od toga da je svima poznato, šta on predstavlja, koje je njegovo poreklo i suština i zbog čega protivureči učenju Crkve.
С ЉУБАВЉУ СРБИЈИ
(написано је у заглављу сајта “Свети Срби”, који брижљиво припрема Московљанка Светлана Луганскаја, преводилац)
Božanska odežda.O tome, kako zadobiti smirenje protjerej Vječeslav Tulupov
1. deo Značenje i suština smirenja
2. deo Smirenomudrenost
3. deo Unutrašnje samounižavanje
4. deo Spoljasnje samounizavanje
5. deo Najkraći put za zadobijanje smirenja
6. deo Bakarne trube. Ispiti slave
7. deo Zakljucak o smirenju
Dvanaest koraka iz ada u život
Kako je nastala i šta radi pravoslavna grupa anonimnih alkoholičara i narkomana bratstva „Radonjež”
Jeromonah Anatolij (Berestov) razgovara sa bivšim pacijentima (narkomanima). Krutickoe podvorje, Moskva.
«Kako razviti srce? Zamišljaj sebe na mestu drugih. Kako raširiti srce? Evo kako: kada nam Gospod pošalje nekog čoveka treba prema njemu da se odnosimo s pažnjom, da se postavimo u njegovu situaciju i da mu posvetimo delić svoga srca. Tako će postepeno novi i novi ljudi ulaziti u naše srce, i ono će se širiti. Sve možemo voleti samo kroz Hrista». (pravedni Aleksej Mečev)
DOBRA NAMERA
Gospod ne gleda toliko na dela ljudi koliko na njihove namere. Ima jedna priča o tome kako je, Isus Hristos kada je bio dečak pravio male ptičice...
KOSOVO KAO PLOD SVETOSAVLJA
Pre pet stotina devedeset i devet godina, na Vidovdan 15.(28.) juna 1389. godine, odigrala se sudbonosna bitka izmedju Srba i Turaka na Kosovu polju.
Toga dana je, kako narodna pesma kaže, “srpsko propanulo carstvo”. Za taj istorijski dogadjaj vezane su i kosovska epopeja i kosovska etika.
U kosovskoj etici dva pojma su centralna: Kosovo i Vidovdan. Pojam Kosovo ima i geografsko i istorijsko značenje, ali, osim toga, u taj pojam su sliveni i etika i metafizika Kosova i Vidovdana, a ta dva pojma su postala sinonimi, tako da Vidovdan znači Kosovo, a Kosovo znači Vidovdan.
Kosovska bitka nije završena na dan 15. (28.) juni 1389. godine. Ona traje vekovima, ona se bije i danas. Sve su srpske bitke za odbranu srpstva utkane u tu bitku, a kosovska bitka se razlila u sve srpske bitke. Kosovo nije više samo polje, ni samo bitka; to je duhovni koren srpskog bića, bez kojega srpstvo gubi i samosvojnost i samobitnost. Ali, to se mora naglasiti, Kosovo kao teritorija i Kosovo kao etika i kao suština srpske samobitnosti toliko su medjusobno sliveni da se ne mogu i ne smeju razdvajati.
SVETI KNEZ LAZAR I VIDOVDAN
...KAO ANALOGIJA SRPSKOG NARODA SA DREVNOM HRIŠĆANSKOM CRKVOM
Za neke osobe, naročito ako nisu srpskog porekla, bitka na Kosovu polju je samo jedna od hiljade bitaka zabeleženih u istoriji a Vidovdan, dan kada se bitka odigrala, a knez Lazar samo feudalni vladar koji je predvodio srpsku vojsku i izgubio život u borbi sa Turcima. Ovo je, stvarno, činjenična istina o knezu Lazaru, Vidovdanu i bitci na Kosovu polju. Medjutim, ova činjenična istina nije cela istina o knezu Lazaru, Kosovu i Vidovdanu. Sama istorija ne može objasniti stvarnost i značaj Kosova i Vidovdana i njihovog neizbrisivog uticaja na nacionalnu svest Srba. Same činjenice ne mogu objasniti zašto se bitka na Kosovu, utisnuta i u pojedinačnu i u nacionalnu svest Srba proslavlja svake godine već šest stotina godina, a druge bitke koje su Srbi vodili su zaboravljene i ne proslavljaju se. “Činjenična istina” nema odgovora zašto je Vidovdan uključen u srpski nacionalni i verski kalendar kao verski i nacionalni praznik i zašto je kosovska etika postala stalno nasledje svih srpskih generacija do dana današnjeg.
KOSOVO I VIDOVDAN POSLE ŠEST STOTINA GODINA
Svaki narod ima jedan dan u istoriji koji smatra važnijim od svih ostalih. Za Srbe, najvažniji datum u njihovoj istoriji je 15. (28.) juni, poznat kao Vidovdan. Toga dana, 1389. godine, pre šest stotina godina, sukobile su se srpska i turska vojska na Kosovu polju. I srpski vladar knez Lazar i turski sultan Murat su poginuli u boju. Osim toga, veliki broj srpskih vojskovodja i ogroman broj srpskih ratnika su izgubili svoje živote. Iako, prema istrijskim dokumentima, ni Srbi ni Turci nisu dobili bitku, Srbija je bila toliko iscrpljena i oslabljena da nije mogla više da se odupire Turcima i naslednici kneza Lazara su priznali tursku vlast, posle čega je otpočelo petvekovno ropstvo Srba pod Turcima. Dugo i mučeničko ropstvo je izmenilo tok srpske istorije i zaustavilo kulturni napredak Srba koji je bio toliko očevidan za vreme vladavine dinastije Nemanjića.
KOSOVO
Tragedija i veličina Kosova nije tragedija ili veličina jedne jedine izgubljene ili dobijene bitke. Nije čak ni tragedija jedne ili više generacija. Kosovo je opredeljenje, ono je večan i nepromenljivi put jedne čitave nacije.
PRAVOSLAVNA HRIŠĆANSKA NASTAVA
Tema koja mi je odredjena da danas o njoj govorim jeste “Pravoslavna hrišćanska nastava”. Vreme koje mi je dodeljeno da na tu temu govorim je PET do SEDAM minuta. Nadam se da ovo vremensko ograničenje nema stvarne veze sa značajem predmeta o kome treba da govorim, to jest “Pravoslavna hrišćanska nastava”.
O POHADJANJU BOGOSLUŽENJA
Jer vam kažem da ako ne bude veća pravda vaša
nego u književnika i fariseja, nećete ući u carstvo nebesko.
(Jevandjelje sv. Mateja 5:20)
ŽIVOT I DELA svetoga sveštenomučenika TEODORA Episkopa vršačkog
Leta Gospodnjeg 7,502. od stvorenja sveta, a 1994. od rodjenja Gospoda i Boga i Spasa našega Isusa Hrista, kada se upravo navršavalo četiri stotine godina od stradanja i smrti svetoga sveštenomučenika TEODORA, Episkopa vršačkog, nastojanjem Preosvećenog Gospodina HRIZOSTOMA, sadanjeg Episkopa banatskog, sveta Srpska pravoslavna crkva je zvanično kanonizovala, to jest proglasila za svetitelja svetog sveštenomučenika TEODORA. Tim povodm naloži Preosvećeni Vladika HRIZOSTOM meni grešnom i nedostojnom da pažljivo proučim usmena predanja i malobrojne postojeće pismene izvore, koji se odnose na život, dela i stradanja svetog sveštenomučenika TEODORA, i da na osnovu podataka koje nadjem opišem život, dela i stradanje toga sveštenomučenika.
Proučivši pažljivo usmena predanja i mali broj pismenih izvora do kojih se moglo doći, usudio sam se da, poput ikonopisaca koji smerno malaju divne likove svetitelja, i ja pokušam da svojim rečima, koje su preslabe, opišem divni duhovni lik sveštenomučenika TEODORA i njegov život i dela. Smireno ga molim da mi oprosti ako po slabosti svojoj nisam mogao da opišem njegov život i stradanja kako mu dolikuje. Ali, ko će i kojim rečima opisati svetlo koje zabljeskuje ? Ko će i kako opisati njegove muke neopisive? Zato sa strahom pristupam ovom zadatku, moleći Duha Svetog da mi podari razum i prave reči kojima bih opisao ovog predivnog srpskog mučenika iz Banata.
Biti čovek: da li je to užas ili čudo?
Hrišćanski komentari na “spiritualističku seriju” K.Kastanede
Ne veruj onome koji ti kaže da je smrt kraj. Ona je - početak života ... (K.Baljmont)
Podsticaj da napišem ovaj članak je bila pre svega moja lična, gradjanska odgovornost kao pravoslavnog hrišćanina za sudbinu moje generacije. Veoma veliki broj mladih ljudi, koji su željni da pronadju svoj put ka Bogu, ne idu, nažalost, ka svetlosti istinske religije, već se bave lutajućim plamičcima lažnih tokova. Pritom učenje Karlosa Kastanede, koji opisuje magijsku praksu Indijaca Jaki, privlači pažnju mnogih mladih ljudi u prvom redu na Zapadu, a zatim i u našoj zemlji. Ono se vremenom sve više širi, privlačeći gladne duše novih generacija. U vezi sa tim učenjem je nastao pravi bum i već mnogo godina ne opada potražnja knjiga Kastanede i njegovih sledbenika. Karlosa Kastanedu nazivaju jednim od idejnih osnivača pokreta New Age, kao i celokupnog psihodeličnog pokreta. Nesumnjivo je da je on značajan lik u savremenoj kulturi, i malo ko od obrazovanih ljudi našeg vremena nije čuo za njega.
ZAHVALNOST PRECIMA ?1
Dragi parohijani srpske pravoslavne crkve svetoga Nikolaja Cudotvorca,
Za mene je cast i zadovoljstvo da danas budem sa vama i da vas ovom prilikom pozdravim. Vasa parohija, koja je osnovana 1905. godine, je jedna od najstarijih srpskih pravoslavnih parohija u Americi. Zahvaljujuci okolnosti da ucestvujem u pripremanju engleskog izdanja knjige Vladike Save Sumadijskog “Istorija Srpske pravoslavne crkve u Americi i Kanadi: 1891-1941” naucio sam mnogo ne samo o vasoj parohiji vec i o teskocama i zrtvama prvih srpskih doseljenika u ovoj zemlji, vasih dedova i roditelja, koje su podneli velike zrtve da bi sacuvali pravoslavlje i nacionalni identitet. Moja ljubav i postovanje za njih su postali jos veci kada sam video kako su bili odani pravoslavlju, koliko verni Srpskoj pravoslavnoj crkvi, i kako uporni u svojoj zelji i naporima da se ostvari postojanje Srpske pravoslavne crkve u ovoj zemlji.
