autor: Jeromonah Serafim (Rouz)

Ponekad je za mnoge neverujuće ljude granica izmedju toga šta je dobro a šta loše odredjenija nego za neke hrišćane, koji su se smutili lažnim površnim predstavama o duhovnom životu...

Svuda je trud, svuda je trpljenje, svuda je težina života. Ali u jednom slučaju Gospod pomaže a u drugom odstupa. U jednom slučaju je jaram Gospodnji, a u drugom - jaram djavola. Gospod nije prekinuo u potpunosti kaznu za greh – ostala je težina života, ali se život preobrazio u Duhu.

Žrtava i darova ne ćeš, ti si mi uši otvorio: žrtve paljenice i koje se za grijeh prinose ne tražiš. I po tom rekoh: evo idem, kao što je u knjizi napisano za mene; hoću činiti volju tvoju, Bože moj, i zakon je tvoj meni u srcu (Ps.39,6-8)..

Sabor Optinskih Staraca

Saveti starca Alekseja Mečeva

I dodjoše k Njemu s uzetijem koga nošaše četvoro. I ne mogući približiti se k Njemu od naroda otkriše kuću gdje On bijaše, i prokopavši spustiše odar na kome uzeti ležaše. A Isus vidjevši vjeru njihovu reče uzetome: sinko! Opraštaju ti se grijesi tvoji. Mk. 2, 3-5.

Reče mu Filip: dodji i vidi. (Jn. 1, 46).

Smrt dece Mnogostradalnog sv.Jova
Sinovi tvoji i kceri tvoje jedjahu i pijahu vino u kuci brata svojega najstarijega; a to vjetar velik dodje ispreko pustinje i udari od četiri ugla od kuce, te pade na djecu i pogiboše; i samo ja jedan utekoh da ti javim. (Jov. 1:18-19).

To što danas još postoje crkve u kojima ne pričešćuju na Vaskrs, su samo ostaci prošlosti. Molićemo se da milostivi Gospod popravi tu situaciju. A pričešćivanje na Svetlo Hristovo Vaskrsenje, i na Svetli Ponedeljak, je moguće i neophodno.

Arhiepiskop Jovan San-Franciskanski (Šahovski)

Arhimandrit Jovan (Krestjankin)

U ime Oca i Sina i Svetoga Duha!

“Ustani i idi, vera tvoja spase te”, - čujemo vi i ja dragi moji, prijatelji naši, u današnjem jevandjelskom čitanju Spasiteljeve reči (Lk. 17, 19).

Te reči su još više zadivljujuće, jer su upućene grešnom čoveku i jer one još za njegoav života svedoče o njegovom spasenju. Čovekovo spasenje je već ostvareno, i samo jedna reč nam otkriva uzrok tog dešavanja.

Nastup Vladike Ilariona pred studentima Sankt-Peterburške duhovne akademije i Sankt-Peterburškog univerziteta

Sadržaj

*Pastirski priziv. Priprema za sveštenstvo

*Sveštenoslužitelj pred Bogom

*Rad na sebi

*Medjusobni odnosi sa parohijanima. Duhovničko služenje

*Pitanja i odgovori

Jedan od glavnih poroka našeg vremena je – neblagodarnost Bogu. Ona proističe iz odsustva vere i ljubavi. A u osnovi svega toga leži kolebljiva vera. Neki se čak kolebaju i u veri u postojanje Boga. Ali kolebanje u veri u Boga je već na granici bezumlja, to jest ukoliko takve misli dolaze u glavu i čovek se na njima zadržava, onda je njegov um na granici bezumlja, zato što “reče bezuman u srcu svome: nema Boga” (Ps. 13, 1; 52, 1).

Sa sveštenikom Igorom Tominim razgovarala Elena Merkulova
Postoji poznata fraza «Uvek se radujte!». Ali mnoge početnike u veri smućuje što se u crkvi ne mogu često videti osmesi vernih, njihova lica su najčešće stroga i namrštena. Bukvalno kao da su vernici odlučili: pošto idem u crkvu moram da budem veoma ozbiljan. Dolazi do čudne nesaglasnosti, koja veoma smućuje neofite.
O radosti prividnoj i pravoj i kako je dostići, odlučili smo da porazgovaramo sa sveštenikom crkve posvećene Kazanjskoj ikoni Majke Božije na Crvenom trgu, Igorom Tominim.

Može. Istinska ljubav prema čoveku uopšte ne znači oboženje svih njegovih osobina, i poštovanje svih njegovih dela. Istinska ljubav može da primećuje i čovekove nedostatke, isto tako oštro kao i zloba. Pa možda čak i oštrije. Ali se ljubav ne kao zloba, na svoj način nežno odnosi prema čovekovim nedostacima. Ljubav čuva i spasava ljudsku dušu za večnost; zloba je muči, ubija. Ljubav ljubi samog čoveka, a ne njegove grehe, ne njegovo bezumlje, ne njegovo slepilo …i izoštrenije nego zloba vidi svo nesavršenstvo ovoga sveta.