Sve mi je dozvoljeno, ali sve ne koristi;

sve mi je dozvoljeno, ali ne dam da ista ovlada mnome (1. Kor. 6, 12)

Velika je tiranija navike, i to toliko da se ona uvrstava u prirodnu potrebu, kaze sveti Jovan Zlatoust. U sadasnje vreme se zloupotreba duvana krajnje rasirila u nasoj pravoslavnoj otadzbini. Puse svi stalezi; puse i po kucama i na ulicama; vise se ne ustrucavaju da puse ni zene, pa cak ni mala deca. To se danas smatra nevinim zadovoljstvom. Ali, da li je to tacno?

Iz redakcije “Ukarajine Sengenske�?

Treba napomenuti da prva verzija date knjige u stampanoj formi nije dobila blagoslov za izdavanje, iako u nase vreme dobijeni blagoslov ne predstavlja garanciju za dusekorsni sadrzaj duhovne literature zbog velikog broja datih najuzvisenijih blagoslova i povrsnog odnosa prema blagoslovu kao takvom. Misljenja svestenstva o sadrzaju predlozene knjige su u datom momentu protivurecna.

Naslov originala:
Kak molitísŢ za umersih nekreůennńmi. Kanon sv. muceniku Uaru.
Moskva, 2001.

Sa ruskog prevela:
Dr Ksenija Koncarevic

ŽITIJE SVETOG MUČENIKA UARA

Iz pouka starca shiigumana Save Pskovo-Pecerskog

Molitva je – hrana za dusu. Kao sto su telu potrebni san i hrana radi ukrepljenja nasih telesnih slabosti, tako isto je i dusi potrebna hrana – a to je molitva.

Mi smo dali zavet Bogu da cemo se moliti. Dan ni u kom slucaju ne treba pocinjati bez molitve, niti treba ici na spavanje bez molitve. A neki ljudi ce ujutru ustati, samo se umiti i brzo otici na posao, zureci se kao da je pozar! I pokazuje se da ceo njihov dan prolazi u sujeti i da rade sve naopako. Oprosti Gospode! Potom dolaze umorni sa posla, rastrojeni, smuceni, i opet – pravo u krevet i opet lezu bez molitve.

Molitva pomocu brojanica jedan je od najstarijih nacina molitve, koji su narocito negovali pravoslavni monasi. Same brojanice imaju simbolicki karakter. Obicno su crne boje i time nas upucuju da vodimo trezven i ozbiljan zivot u neprestanom pokajanju. Brojanice su ispletene od ciste ovcije vune, sto nas podseca da smo mi ovce Dobrog Pastira Gospoda Hrista, koji je sam kao Jaganjac Gospodnji postradao za nas i izbavio nas od vecne smrti.

Sv. Teodor Studit

Braco i oci! Ovi prvi dani svetog posta u sravnjenju s drugim mogu se uporediti sa tihim pristanistem u kome se svi, i monasi i mirjani, sticu da bi pronasli duhovnu tisinu; zato je ovo vreme za spasavanje ljubavlju.

Razrastaju se slavoslovlja i pesmopjenija, milostinje i molitve kojima se blagi Bog nas umilostivljava i priklanja ka milosrdju umirujuci duse nase i darujuci nam otpustanje grehova u onoj meri u kojoj se mi iskreno obracamo Njemu.

(iz zivota prepodobnog Teodora Sikeota, koji je skoncao oko 613. godine)

Kada se vrsi osvecenje vode, verni hriscani mole Gospoda i o tome da voda koja se osvecuje postane celebna - lekovita za njihovo telo - i kad se pokrope njome da se iscele njihove telesne bolesti. Da li, braco, sveta vodica prema nasoj veri dobija snagu da isceljuje bolesne?

Ispovedam se preko duhovnog oca Tebi, Gospodu Bogu i Tvorcu mome, u Svetoj Trojici slavljenom i postovanom Ocu, Sinu i Duhu Svetom, za sve moje grehe koje ucinih u sve dane zivota moga, u sadasnje vreme i u proslosti, delima, recima i mislima.

Mnogi teski neduzi koji jednog coveka snalaze imaju svog uzroka, znanog ili neznanog, u proslosti njegovoj. Uzroci pak tih teskih neduga, kao recimo ludila, nisu drugo nego povreda moralnog zakona Bozjeg. Kada sv. Haralampije bese mucen, dozna car mucitelj za njegovu cudotvornu moc, pa naredi te dovedose preda nj jednog besomucnog coveka, da se uveri da li ga Haralampije moze izleciti.

Veliki Otac i Ucitelj Crkve, Sveti Jovan Zlatousti, mnogo je govorio protiv vracara i gatara i upozorovao ljude da se kod njih nikako ne lece. Njegove reci i danas vaze; danas mozda vise nego ikad. U svojim besedama “Protiv Judeja”, u kojima je odvracao Hriscane Antiohije da ne odlaze u sinagoge i mole se sa Judejima, veliki Otac je govorio pouku i onima koji su se lecili kod jevrejskih vracara