A kako se mi služimo našim jezikom? Jezik je naš bič. Jezikom hvalimo Boga ali i ružimo bližnjega. Jezikom, usnama pojemo: «Aliluja!» - i tog istog dana govorimo nepotrebne reči.

. «Naučite se od Mene jer sam Ja krotak i smiren srcem. I naćićete pokoj dušama vašim» (Mt. 11, 29).

Čovek teško da vidi svoje visokoumlje, i zato treba da se prema drugim ljudima odnosi kao prema lekarima i prima od njih sve lekove radi isceljenja od svoje bolesti. Svaki čovek ima u rezervi lekove za svog bližnjega.

Uvek je lako prebaciti odgovornost na drugoga i reći: «a to je meni otac blagoslovio», zaboravljajući na to, da bez obzira na to što jedemo a čega nema, post uvek ostaje post

Najvažnije u našem životu je učešće u Liturgiji, primanje Svetih Božanskih Hristovih Tajni. Jednostavnije govoreći, sve naše nevolje, sve naše nesreće su povezane sa našim odnosom prema Evharistiji.

Apostol Pavle kaže: «Uvek se radujte!» (1Ef. 5, 16). Ali u životu nije jednostavno slediti apostolske reči. Šta raditi ako je nestala radost koju su davali prvi koraci u crkvi?

Iz kog razloga većina krštenih ljudi nije u crkvi na svakoj nedeljnoj Liturgiji?

…Natalija je mogla da otvori vrata i izadje na ulicu; i tog trenutka kada bi se ta vrata otvorila i ona izašla, ona bi ponovo bila Natalija, a ne Zoja; nad njom više ne bi visila smrt …Ali ona nije izašla. Krhka devojka se pokazala jačom od Petra.

«Moji prvi koraci ka Bogu su bili po ravnom putu, a sada je na mom putu visok stepenik, iza koga više nema širokog, udobnog puta."

Ljubav dugo trpi, milosrdna je.
1 Kor. 13, 4.

Ljudi često pitaju: zbog čega je Bog dopustio zlo? Ima li posredne Božije krivice u tome što je zlo došlo u svet? Teško je odgovoriti na to pitanje. Crkva nam predlaže učenje, koje treba da prihvatimo verom, ali koje ljudski um nije u stanju da osmisli.

Bio veliki ili mali, greh ostavlja svoj pečat na našem licu. (Zlatoust)

Pitanje svih pitanja: koji je to naš najveći greh? Iz koga se kasnije šire i umnožavaju svi ostali naši grehovi, mane i nedostaci. Koji prethodi srpskom stradanju, svakom našem padu i svakoj propasti?

Uvek je složeno i nejasno činiti prve korake, kada si već svestan da Bog postoji i da ti to nešto znači, to jest ti se ne samo prosto slažeš sa tim shvatanjem, već odlučuješ da više ne možeš da živiš tako kako si ranije živeo. Nešto treba menjati.