MANASTIR LEPAVINA - SRPSKA PRAVOSLAVNA CRKVA

Radovi na paraklisu Svetog Nikole gotovi tokom proleća. – Počeli radovi na Velikom konaku. – Bratstvo Srpske carske lavre se umnožava i podmlađuje..

U Samarskoj oblasti osveštan je još jedan lekoviti izvor

Kojim bojama bi se mogla naslikati zimska lepota koja me je zadivila? Verovatno, belom i plavom. Beli sneg, plavo nebo, sa sivo-plavim kupolama, bela crkva. Zidovi crkve ukrašeni molitvom, a ona kao da je od belog oblaka, lakog i vazdušnog. Na samom ulazu gori purpurnom bojom usamljena rjabina (drvo divlje oskoruše) i pleni pogled crvenim grozdovima svojih plodova. To je crkva posvećena Svetom Nikoli u Smišljajevku kod Samare.

Iz knjige sveštenika Pavla Gumerova «Mala Crkva», koju je objavio Sretenski manastir 2008g.
Sada ću reći nekoliko reči o skromnoj i napadnoj odeći.

Intervju sa arhimandritom Meletijem (Veberom)

Arhimandrit Meletije (Veber), Škotlandjanin poreklom, rodjen je u Londonu , dobio je zvanje magistra bogoslovije na Oksfordskom univerzitetu (Velika Britanija) i u solunskoj Bogosloviji (Grčka), i zvanje doktora psihoterapije – na univerzitetu države Montana (SAD). Služio je kao sveštenik na parohijama Konstantinopoljske Patrijaršije u Engleskoj, Grčkoj i SAD, a trenutno služi u Nikoljskoj crkvi (jurisdikcija Moskovske Patrijaršije) u Amsterdamu (Holandija).

Danas je postalo moguće živeti drugi život izbegavši pritom sve neprijatnosti, koje sa sobom nosi smrt. Moguće je sakriti se od teškoća ovog života i uroniti se u drugu, virtualnu, po nagovoru reklama savršeniju realnost. To je postalo moguće zahvaljujući sajtu pod nazivom Drugi život (Second Life) ili nekom od mnogih drugih sajberprostora.

U Crkvi posvećenoj Tabinskoj ikoni Majke Božije u gradu Pohvistnevu u Samarskoj oblasti ponovo su zamirotočile ikone

Autor : Sa ocem Aleksandrom Lavrinim razgovor vodio Anatolij Gordejčik
Utorak, 29.Januar 2008, 10:09

Kad čovek krene u crkvu sve što je u vezi crkvenog života on prihvata s posebnim trepetom, pažnjom, ljubavlju i strahopoštovanjem. Molitva ide iznutra, iz najskrivenijih dubina srca. Strahopoštovanje. Ono utiče na sve segmente života verujućeg čoveka.: na odnose sa bliskim ljudima, ponašanje u crkvi, poštovanje svetinja i na najvažnije od svega, raspoloženje duše u odnosu prema Bogu. «Bože, milostiv budi meni grešnom. Bože, očisti me grešnoga» - tako se moli vernik parohije pred ulazak u crkvu.

O shimonahinji Rafaili (Astahovoj) smo pisali kada je još bila monahinja Mojsija, - to ime joj je na postrigu dao Arhiepiskop Ufimski i Sterlitamakski Nikon a u čast njenog duhovnog oca, svetog prepodobnog Mojsija Ufimskog. Sećanja mati Rafaile o prepodobnom Mojsiju su objavljena u časopisu «Kandilo» br.5 za 2005. godinu. Imao sam više puta prilike da se susretnem sa mati u Marto-Martinskom manastiru u selu Ira, gde se podvizavala od vremena svog postriga, da slušam njene mudre savete, da je molim da se moli za mene ...
9. novembra 2007. godine mati Rafaila je usnula u Gospodu. I evo šta je o poslednjim danima njenog ovozemaljskog života i čudesnim dogadjajima ispričao nastojatelj Pokrovo-Enatskog muškog manastira u Baškiriji iguman Nikolaj (Černjišev), osnivač Obitelji milosrdja u selu Ira:

Komentari na Božanstvenu Liturgiju Svetog Jovana, Arhiepiskopa Konstantinopoljskog, Zlatousta
Iz redakcije: Sveštenici Belgorodske eparhije već nekoliko godina služe misionarska Bogosluženja. Na takvoj službi, sveštenik nekoliko puta izlazi pred narod u vreme službe, objašnjavajući, šta se dešava u crkvi u datom momentu.

Akademci iz Studentskog grada ne moraju da idu dalje od „kućnog praga” da bi zapalili sveće za zdravlje i pomolili se za sreću ili uspeh uoči polaganja ispita. U samom srcu univerzitetskog naselja u Novom Beogradu, prvi put na ovim prostorima, čak i na Balkanu, otvorena je mala crkva, ili paraklis.

У четрдесети дан по Рождеству Пресвета Богородицца донесе Сина у храм јерусалимски да Га, сходно закону, посвети Богу и себе очисти. Првосвештеник Захарија, отац Јована Претече, стави Дјеву Марију не на место за жене него на место за девојке.

(odgovori sveštenika Mihaila Samohina, Filipa Parfenova, Alekseja Kolosova, Aleksandra Iljašenka na pisma čitalaca) autor: Ekaterina Sisina, Larisa Bregeda
Pomaže Bog. Evo pitanja: u prirodi je hrišćanina da se moli a evo, ja nemam želju. Tj. crkvenu službu I zajednišku molitvu volim, ali ličnu ne…

Управо ово очекивање, ова пламена жудња и треба да је у срцима верника. Како са великим нестрпљењем очекујемо да се сретнемо са пријатељима и родбином, тако неупоредиво већи и с већим жаром треба да буде наш жељени сусрет са Исусом Христом, Којега волимо више од свега. У Божанственом Причешћу ми не само да се сусрећемо с Њим, него се и сједињујемо...

“Iskušenja nam se neočekivano dešavaju, po Božjem promislu nas uče da budemo trudoljubivi I mimo naše volje nas vode ka pokajanju.”
Prep. Marko Podvižnik

Svakoga dana u molitvi «Oče naš» tražimo: I ne uvedi nas u iskušenje.

Svetinja je opstala I u mnogo teža vremena, ona ovde stoji više od 800 godina,opstaće I sada –govori igumanija manastira mati Fevronija Svi se mole za povratak izveglica.
«Bez sumnje, u budućnosti nam predstoje velika iskušenja..Neće biti lako, ali sve je volja Božja. I istina je na našoj strani.