MANASTIR LEPAVINA - SRPSKA PRAVOSLAVNA CRKVA

Bio je to prvi dan jednog predivnog pokloničkog putovanja kroz Ukrajinu, Rusiju, Bjelorusiju i Rumuniju. Ni sam još nisam znao kuda i zašto idem, samo da to moram. Bilo je to putovanje u početku bez nekog cilja, ali u sebi sam dosta toga očekivao…

Glava I. U svetu nema ničeg slučajnog.

Glava V. Nepostižnost Božijih sudova.

U Nedelju 6. po Duhovima 23./10. jula 2006. godine kada nasa Sveta Crkva proslavlja Sv. 45 mucenika iz Nikopolja i prepodobnog Antonija Pecerskog..

Arhijerejska Liturgija u hramu Sv. Arhidjakona Stefana u Malom Pogancu i svecana predaja fototipskog izdanja Varazdinskog Apostola u manastiru Lepavini

“Posle njene smrti sam shvatila da je pored mene bio pravi pravoslavni čovek”, - ove reči je, sećajući se Olge Komarove, izgovorila jedna njena poznanica.

Dimitrije Najdanovic, Filosofija istorije I.H.Fihtea i drugi spisi,
Priredio Zeljko Z. Jelic, Jasen Fond istine o Srbima,
Beograd, 2003

Autor: sveštenik Mihail Špoljanski

Postavlja se pitanje: “Kako prepoznati volju Božiju?”

ČUDA SVETOG SERAFIMA SAROVSKOG

Dana 17./3. jula 2006. godine u manastiru Lepavini Njegovo Visokopreosveštenstvo Mitropolit Zagrebačko-ljubljanski i cele Italije Gospodin Jovan služio je Svetu Arhijerejsku Liturgiju uz sasluženje

Primanje hrišćanstva iz Vizantije a ne iz Rima imalo je presudan uticaj ne samo na verski identitet Srba, kao i juznih i istocnih Slovena, vec i na razvoj njihove kulture i na tokove njihove istorije. Njihovo primanje pravoslavlja imalo je dalekosezne istorijske, kulturne i politicke posledice. Pravoslavlje je neosporno bilo znacajan cinilac u njihovom kulturnom i istorijskom razvoju buduci da je bilo prozeto istocnim - tacnije reci vizantijskim - a ne latinskim kulturnim stremljenjima i religioznoscu. Ovo je veoma ocevidno iz istorije i kulturnih smerova Srba.
Govoreci o kulturnom razvoju medju pravoslavnim Slovenima, dr Rikardo Pikio je iskovao i upotrebio naziv Slavia Orthodossa (Pravoslavno slovenstvo).

1999 godine smo se vraćali sa poklonjenja moštima prepodobnog Makarija Želtovodskog, i odlučili smo da prodjemo kroz Moskvu, kako bi i tu svratili na sveta mesta. Saznavši za blaženu Matronušku, uputili smo se u Pokrovski manastir. Nismo imali mnogo novca, samo toliko da možemo da kupimo krate za povratak. Stojeći u redu, kako bismo celivali mošti blažene Matronuške, ja sam sa tugom razmišljala kako nemam novaca da i ovde zakažem sorokust (40 Liturgija) za ćerkino zdravlje. Malo sam znala o Matronuški i bila hladne duše, potpuno obuzeta mislima da ne mogu da zakažem sorokoust.

Piše vam sluškinja Božija Olga iz grada Tjumena. Davno sam obećala Svetitelju Nikolaju da napišem o čudima koja je učinio meni grešnoj, ali sam nekako sve odlagala. Stvar je u tome što sam se pre jedanaest godina popela na hor u crkvi Svetog Nikolaja Ugodnika i uvek bila pod njegovim pokroviteljstvom. Videla sam veliki broj čuda Svetog Nikolaja Ugodnika u toku tih godina poslušanja u crkvi, ali ću napisati samo o nekoliko njih, koja su za mene najznačajnija.

Zadivljujući je život ovog pravednika – monaha, sveštenika, Hrista radi jurodivog. U akatistu svetom Teodosiju Kavkaskom i Jerusalmskom se nalaze i sledeći stihovi: «Raduj se, od majčine utrobe Bogom izabrani». Babica je donela mališana «u košulji» i prorekla da će biti veliki sveštenik, pošto se rodio u «monaškoj kamilavki». Reči obične seljanke su se pokazale proročkim. Pre mnogo godina su pronadjene starčeve mošti upravo u monaškoj kamilavki.

Iz ličnih sećanja i istinitih svedočanstava

Zaglavlje

*Čitaocu

*Pravedna smrt monaha

*Pravedna smrt mirjanina

*Smrt pokajanog grešnika

*Ljuta smrt grešnika

*Još o tome

Prošlo je već nekoliko godina od dana smrti samarskog protojereja Vitalija Kalašnjikova (+1 januar 2003 godine), ali je u našem gradu ostalo sećanje na njega. Ovaj slučaj mi je ispričao Evgenije Nikolajevič Kudrjavcev...