MANASTIR LEPAVINA - SRPSKA PRAVOSLAVNA CRKVA

U svetom Jevandjelju opisan je dogadjaj sa Martom i Marijom, i tom prilikom je Spasitelj izgovorio reci: “Marta, Marta! brines se i trudis za mnogo, a samo je jedno potrebno. Ali Marija je dobar deo izabrala, koji se nece oduzeti od nje” (Lk. 10, 41-42). Znacenje ovih Spasiteljevih reci moze se u potpunosti primeniti i na ugodnici Bozjoj, slavnoj i ravnoangelnoj svetiteljki majci Paraskevi ili Svetoj Petki, ciji praznik i mi danas molitveno proslavljamo.

Ima li nesto vece, draze i vrednije na ovoj nasoj planeti od zivota? Ima li bilo koja ovozemaljska tvar vrednost ako nema u njoj zivotne sile? Vaistinu nema.

Svi mi vise-manje zanemarujemo ovu nezaobilaznu i uvek vazecu istinu, okivajuci je u oklop ovozemaljskih duznosti i obaveza. Umirujemo svoje savesti raznim izgovorima, cesto i samoobmanama, koje nisu nista drugo nego lazi predstavljene kao istina.

- Oce Petre, kako se to desilo da je Vas zivot povezan sa vojskom?

- Otac je bio vojnik, potpukovnik, i ceo njegov zivot je protekao u vojsci. Vojska je pocetkom 90-ih pocela da se raspada pod uticajem Zapada. I naravno ni ja nisam bio najsrecniji u pogledu datog nacina sluzenja i nisam osecao neku veliku ljubav prema toj vrsti delatnosti. A zatim sam poceo da se bavim omiljenom vestinom kojoj sam posvetio ceo svoj zivot.

Kao sto nekada sv. Jovan Bogoslov vide na nebu veliko znamenje, “zenu obucenu u sunce” (Otkr. 12, 1) koja je bila praslika Pokroviteljke nase Presvete Bogorodice, tako i sv. Andrej Jurodivi u Vlahernskoj crkvi, slicnoj nebu, za vreme svenocnog bdenija, na danasnji dan 1. oktobra 911. godine, ugleda Nevestu Nenevestnu, odevenu u suncanu porfiru. Naroda je bila puna crkva.

Ne postoji istinsko dobro u ovome svetu mimo Boga, niti bilo sta moze da se odrzi bez Boga i Bozje milosti. Mnogi od nas, zaneseni navikama ovoga sveta, pomisle da mogu nesto valjano uciniti mimo Boga, pa cak i nasuprot Njemu i Njegovom zakonu. Mnogima se ucini da mogu sami od sebe postati dobri, mudri, uspesni…

Sav nas svakidasnji zivot prepun je pouke o istrajnosti, koja predstavlja sliku one duhovne istrajnosti koju mi treba da imamo u glacanju i kultivisanju naseg srca, u ishrani i bogacenju nase duse, naseg unutrasnjeg nepropadljivog i besmrtnog bića.

Bog ne gleda na to, braco i sestre, sta je jedan covek u ovome svetu i sta ima, i kako je odeven, i nahranjen, i naucen, i od ljudi postovan; Bog gleda na srce coveka. Drugim recima, Bog ne gleda na spoljasnje stanje i polozaj coveka, nego na njegov unutrasnji napredak, uzrast i bogacenje duhom i istinom.

U danasnjem svetom Apostolu slusali smo sledece reci: “Rec o krstu je ludost onima koji ginu, a sila Bozja nama koji se spasavamo” (1. Kor. 1, 18). Vaistinu, koliko ima ljudi na ovoj nasoj planeti koji ne mogu ni da vide krst i da osete silu njegovu, trudeci se da ga sto vise udalje od sebe i iz svoje okoline.

Danas je rođendan Presvete Bogomajke, braćo i sestre, rođendan jedine istinske Radosti u ovome svetu. Danas Presveta Bogomajka, kako se kaze u crkvenim pesmama, “uvodi Gospoda Hrista u vaseljenu”, vraca Boga medju rod ljudski, Boga Kojeg su izgnali sa zemlje gresi ljudski, strasti ljudske, zla ljudska. Njenim rodjenjem javlja se i pocinje nace spasenje.

Hiljadu puta je bolje ne biti nikada rodjen, nego roditi se i ustati protiv Boga. Svaki onaj, braco i sestre, ko hoce da posrami Boga posramljuje sebe, a Bogu daje priliku da se jos vise proslavi.

Jednom prilikom Spasitelj nas, Gospod Isus Hristos je rekao: “Ako ne jedete Tela Sina Covecjega i ne pijete Krvi Njegove zivota necete imati u sebi. Ko jede Moje Telo i pije Moju Krv u Meni boravi i Ja u njemu i Ja cu ga vaskrsnuti u posledlji dan"(Jn.6,53-54).

Koliko svakom od nas, braco i sestre, pricinjava radost ucinjeno dobro delo bliznjih nasih? Koliko smo tada naklonjeni prema onima koji nam cine dobra dela, bila ona materijalna bila duhovna? Koliko opet, s druge strane, mi uzvracamo za ta dobra dela zahvalnoscu Onome koji stoji iza svakog dobrog dela?

U subotu, 19./6. februara 2005. godine, kada naša Sveta Crkva Pravoslavna proslavlja Svetog Fotija Carigradskog i Svetog Vukola Smirniskog, u hramu Sv. Petke u Medincima služen je parastos za pokoj duša Save i Julke Pavlović, roditelja Njegovog Visokopreosveštenstva Mitropolita zagrebačko-ljubljanskog i cele Italije Gospodina Jovana, i ostale familije.

Nijedan �?ovek na ovoj Božjoj tvorevini što se zemlja zove nema ništa što bi s pravom mogao nazvati svojim. Ali, iako nista nije nase, ipak smo tako bogati. Treba da postanemo svesni da mi zivimo ljubavlju Bozjom i ljubavlju bliznjih - koje predstavljaju Carstvo Bozje ovde na zemlji. Mi smo u bitije prizvani recju Bozjom, a zivimo Bozjom miloscu. Mi Boga znamo zato sto nam se On otkrio, Njegovo ime nosimo zato sto nam ga je On dao. Telo, um i srce nase, nasa prijateljstva, sreca i tuge nase nisu pod nasom vlascu - sve je to nepogresiva premudrost Bozja uredila bez nase zasluge.

Bog je stvorio svet i sve sto je u njemu i dao ga coveku da gospodari njime. Da gospodari u dobru i po zapovestima Bozjim i pravdi Njegovoj. Ali, covek se izopacio. Sve je okrenuo protiv Boga i protiv Njegovih stvorenja.

Do danas se nijedan izum obezboženog �?oveka nije upotrebio za dobro ljudi i u slavu Božju. Sve sto je stvoreno bez blagoslova Bozjeg vodi unistavanju Bozjih stvorenja i Bozjeg dobra. Umesto da sluzi na slavu Bozju, sve se izopa�?ilo i služi na radost đavolovu - na zlo.